Srbija se priprema za usklađivanje svog poreskog sistema sa pravilima Evropske unije. Nakon završetka javne rasprave o novim poreskim propisima, otvorena su pitanja koja se odnose na porez na dodatu vrednost (PDV), akcize, kao i na poreske olakšice za privrednike. Deo izmena u zakonodavstvu će stupiti na snagu tek nakon što Srbija postane članica EU, dok bi neka pravila mogla da se primenjuju već od 1. januara 2027. godine.
Javna rasprava, koja je završena 21. juna, obuhvatila je dva seta propisa. Prvi set se odnosi na usklađivanje srpskog zakonodavstva sa pravilima EU, dok drugi obuhvata izmene Zakona o porezu na dobit i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Jelena Bojević iz organizacije Naled istakla je da će ti propisi omogućiti razmenu podataka između poreskih administracija država članica EU, kao i uvođenje minimalnog poreza na dobit i izmena u vezi sa akcizama.
Bojević je naglasila da se pravila koja se predlažu u okviru procesa usklađivanja razlikuju od postojećih, ali da su kompanije koje već posluju na evropskom tržištu navikle na takav sistem. Najveću pažnju privrede privukle su predložene poreske olakšice i podsticaji koji se usklađuju sa pravilima EU o kontroli državne pomoći.
Jedan od kontroverznih predloga je ukidanje poreskih oslobođenja za preduzeća koja se bave profesionalnom rehabilitacijom i zapošljavanjem osoba sa invaliditetom, kao i poreskih kredita za inovativne privredne subjekte. Bojević je istakla da bi ukidanje ovih olakšica moglo umanjiti interesovanje poslodavaca za zapošljavanje ovih kategorija građana, što bi imalo negativne posledice na tržište rada.
Ona je naglasila da postojeća prava već zaposlenih neće biti dovedena u pitanje, ali da se sporne izmene tiču budućih podsticaja. Tokom javne rasprave, Ministarstvu finansija su upućeni predlozi da se postojeće olakšice zadrže, a iz tog ministarstva su stigli pozitivni signali o razmatranju tih predloga.
Što se tiče očekivanja građana, Bojević je rekla da ne bi trebalo da se plaše povećanja poreza nakon pristupanja Srbije EU. Po njenim rečima, cilj je usklađivanje svih iznosa sa minimalnim nivoima koji važe u EU, a digitalizacija i razmena podataka između poreskih organa će doprineti boljoj kontroli i sprečavanju zloupotreba.
Bojević je takođe govorila o položaju paušalaca, naglašavajući da bi se limit prihoda, koji trenutno iznosi šest miliona dinara, mogao povećati na osam miliona dinara. Osim toga, predloženo je olakšanje da paušalci mogu preći na sistem lične zarade tokom godine, čime bi se smanjilo njihovo poresko opterećenje.
Frilenseri, koji rade na digitalnim platformama, ostaju pod posebnim režimom oporezivanja, a predložene izmene za paušalce neće uticati na njihov sistem. Ova usklađivanja i predlozi ukazuju na napore Srbije da modernizuje svoj poreski sistem u skladu sa evropskim standardima, što bi moglo imati dugoročne pozitivne efekte na domaće privrednike i tržište rada.
