Masovna glad je prvi put potvrđena u gradu Gazi, prema izveštaju tela koje podržava UN i koje se bavi bezbednošću hrane. Ovaj izveštaj je izazvao oštru reakciju Izraela, koji je odlučno odbacio navode o gladovanju. Integrisana klasifikacija faza bezbednosti hrane (IPC) je podigla nivo klasifikacije na Fazu 5, što predstavlja najviši i najgori stepen akutne nesigurnosti u snabdevanju hranom.
Prema informacijama iz izveštaja, glad je potvrđena ne samo u gradu Gazi, već i u okolnim područjima, uključujući Deir al-Balah i Kan Junis. Očekuje se da će „katastrofalni uslovi“ postati još izraženiji do kraja septembra. Važno je napomenuti da IPC ne proglašava glad, već pruža analize koje omogućavaju vladama i organizacijama da donesu odluke i proglase glad.
Izveštaj jasno ukazuje da je glad u Gazi rezultat ljudskih delovanja, a ne prirodnih katastrofa. IPC naglašava da se situacija može „zaustaviti i preokrenuti“ ukoliko bude pravovremene reakcije. U izveštaju se ističe da je vreme za raspravu i oklevanje prošlo, te da je glad već prisutna i brzo se širi.
IPC je globalna inicijativa koja okuplja UN agencije, humanitarne organizacije i vlade i služi kao glavni mehanizam za ocenu da li se glad dešava. U izveštaju, koji se sastoji od 59 stranica, naglašava se hitna potreba za obimnom reakcijom. „Bilo kakvo dodatno odlaganje, čak i za nekoliko dana, dovelo bi do potpuno neprihvatljivog povećanja smrtnosti usled gladi“, upozorava se u dokumentu.
Nakon objavljivanja izveštaja, Izrael se oglasio sa snažnim odbacivanjem nalaza IPC-a. Izrael tvrdi da su tvrdnje o gladi u Gazi neistinite i da se izveštaj oslanja na delimične i pristrasne podatke, kao i na informacije koje dolaze od Hamasa, terorističke organizacije. Izrael dodatno naglašava da procena IPC-a zanemaruje „opsežne humanitarne napore preduzete u Gazi“.
Ova situacija je dodatno komplikuje napetosti između Izraela i Palestinaca, a humanitarne organizacije se suočavaju sa izazovima u dostavljanju pomoći. U svetlu ovih događaja, mnogi stručnjaci i analitičari ističu da je potrebna hitna međunarodna intervencija kako bi se sprečila dalja eskalacija humanitarne krize.
Gaza se suočava sa višegodišnjim blokadama i sukobima koji su značajno oslabili ekonomiju i infrastrukturu tog područja. Mnoge porodice žive u siromaštvu, a pristup osnovnim resursima poput hrane, vode i medicinske pomoći je ograničen. U takvim uslovima, glad postaje sve veći problem, a pomoć koja dolazi često ne može da zadovolji potrebe rastuće populacije.
Humanitarne organizacije, kao što su Crveni krst i UN-ova agencija za pomoć palestinskim izbeglicama (UNRWA), pokušavaju da pruže pomoć, ali se suočavaju sa logističkim i političkim preprekama. U mnogim slučajevima, pomoć ne može da stigne do onih kojima je najpotrebnija zbog bezbednosnih problema ili ograničenja koja nameće izraelska vlada.
U svetlu trenutne situacije, važno je da međunarodna zajednica reaguje i pruži podršku kako bi se sprečila katastrofa u Gazi. Organizacije i vlade moraju raditi zajedno kako bi se obezbedila pomoć onima koji su najviše pogođeni, kao i da se dugoročno reše uzroci nesigurnosti u snabdevanju hranom. U suprotnom, humanitarna kriza u Gazi može da se pogorša, sa ozbiljnim posledicama po zdravlje i život ljudi u ovom već devastiranom regionu.
