Osobe koje mesecima menjaju vreme i mesto svojih aktivnosti, ali ne i ritam delovanja, kako na ulicama, tako i na društvenim mrežama, predstavljaju zanimljivu psihološku studiju. Njihovo ponašanje i delovanje postavlja pitanje kakav profil ličnosti se krije iza onih koji se, navodno, bore za nešto, dok istovremeno blokiraju, remete mir i često deluju nasilno. Ova pojava izaziva zabrinutost i poziva na analizu psihološkog profila takvih osoba, koje se sve više pojavljuju u savremenom društvu.
Osobe sa agresivnim stilom komunikacije obično izražavaju svoja osećanja na načine koji su često socijalno neprihvatljivi. Njihovo ponašanje može biti manipulativno i ugrožavati prava drugih ljudi. U osnovi, takve osobe hrani ludilo i nefunkcionisanje života drugih, rušenje i anarhija. Agresivno ponašanje obično ima za cilj uspostavljanje kontrole nad ljudima i situacijama, demonstraciju moći ili postizanje pobede nad drugima.
Mnogi ljudi skloni agresivnom stilu komuniciranja naučili su da svojim ponašanjem zadovoljavaju određene želje i ciljeve. U situacijama kada se suočavaju s preprekama ili kada njihove želje nisu ispunjene, često reaguju agresivno, ne obazirući se na osećanja ili prava drugih. Njihovo ponašanje je često zasnovano na osećaju inferiornosti, a agresija im služi kao sredstvo za podizanje sopstvenog samopouzdanja.
Osobe koje reaguju agresivno često provociraju uzvratnu agresiju, što dovodi do dodatnog pogoršanja situacije. Važno je da se ne uzvraća agresijom, jer to produbljuje konflikte i čini ih još težim. Agresivne osobe često se oslanjaju na strah i manipulacije kako bi ostvarile svoje ciljeve. Njihova strategija je da svako ko nije uz njih bude protiv njih, što stvara atmosferu podele i sukoba u društvu.
Upravo takve osobe, koje se okupljaju oko ideje zauzimanja javnih prostora, često nemaju jasno definisan plan ili viziju. One ne umeju da izraze svoje želje rečima, niti da ponude konstruktivna rešenja. Umesto toga, njihovo ponašanje je obeleženo besom, frustracijama i ličnim nezadovoljstvima. Mnogi od njih se osećaju moćno kada povrede druge, dok istovremeno ne nude nikakve pozitivne alternative ili rešenja.
Analiza ovakvih ponašanja ukazuje na dublje probleme u društvu, uključujući nezadovoljstvo životnim uslovima, osećaj bespomoćnosti i gubitak nade. Ovi pojedinci često ne žele da vide dobro u drugima, već se hrane negativnošću i destrukcijom. Njihova potreba da blokiraju i ometaju živote drugih može se posmatrati kao odraz sopstvenih unutrašnjih sukoba i nezadovoljstava.
Kritički je važno postaviti pitanje ko su ti ljudi koji ometaju život građana Srbije i privredu zemlje. Ko su oni koji se protive svemu i svima, koji se raduju haosu i nesigurnosti? Takvi pojedinci često ne nude rešenja, već samo kritikovanje i omalovažavanje, što može dovesti do daljih podela u društvu.
Zadavanje bola drugima ne donosi nikakvo stvarno zadovoljstvo, a pitanje koje se nameće je – da li bismo želeli da ovakav profil osobe vodi naš život? Odgovor je jasan: ovakvi ljudi bi nas mogli odvesti samo do propasti. Njihova destruktivna energija i neprekidna potreba za kontrolom i dominacijom predstavljaju ozbiljnu pretnju ne samo pojedincima, već i celokupnom društvu.
U svetlu ovih saznanja, važno je raditi na razumevanju i rešavanju uzroka ovakvog ponašanja, kao i na promovisanju dijaloga, razumevanja i empatije u društvu. Samo tako možemo stvoriti zdravije okruženje koje će doprineti ličnom i kolektivnom blagostanju.
