Dok svet prolazi kroz brze promene, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ ostaje simbol trajanja i čuvanja znanja. Ova institucija, koja se može pohvaliti stogodišnjom tradicijom, preživela je mnoge izazove, uključujući ratove i tehnološke revolucije. U intervjuu povodom jubileja, upravnik prof. dr Aleksandar Jerkov ističe da biblioteka nije samo arhiv prošlosti, već i „pouzdano snabdevena luka“ za budućnost.
Jubilej od sto godina predstavlja posebnu priliku za razmišljanje o vrednostima i značaju biblioteke. Jerkov naglašava da je ponosno to što je ova institucija uspela da opstane u turbulentnim vremenima Balkana. On se prisetio velikih imena koja su doprinela razvoju biblioteke, kao što su Pavle Popović i Aleksandar Belić, te generacija bibliotekara koji su joj dali značaj koji danas ima.
Kada bi opisao biblioteku jednim rečima, Jerkov je rekao: „Biblioteka je lavirint knjiga iz kojeg Dedal i Ikar nikada ne bi hteli da pobegnu.“ Ova slika oslikava ne samo bogatstvo znanja koje biblioteka nudi, već i emocionalnu povezanost koju ljudi imaju sa knjigama. Knjige, prema Jerkovu, ostaju nepromenjene i pružaju istinito znanje, što je u suprotnosti sa brzim i površnim sadržajem koji dominira savremenim medijima.
Univerzitetska biblioteka je završena 24. maja 1926. godine, zahvaljujući donaciji Endrjua Karnegija. Danas, njen fond obuhvata skoro dva miliona publikacija, uključujući dragocene rukopise koji su digitalizovani. Jerkov ističe da biblioteka ne može biti samo čuvar prošlosti; ona mora da služi kao vodič za budućnost. Biblioteke su, prema njemu, mesta na kojima se znanje stiče, a putovanje ka budućnosti olakšava.
Međutim, biblioteka se suočava sa mnogim izazovima. Jerkov priznaje da je teškoća u nabavci stranih monografija, što je ključno za razvoj društveno-humanističkih nauka. On poziva na pomoć od pojedinaca koji bi mogli da doniraju sredstva za ovu svrhu. Takođe, ističe da je važno održati poštovanje prema kulturnom i naučnom nasleđu, koje u savremenom svetu često bledi.
U razgovoru o studentima, Jerkov primećuje da je ozbiljnost i posvećenost studentima i dalje prisutna, iako se mogu primetiti razlike u pristupu. Savremeni studenti su, prema njemu, slični onima iz prošlih generacija, ali je važno da se ne gubi fokus na duboke teme koje prevazilaze površinski sadržaj društvenih mreža.
U digitalnom dobu, biblioteka je pronašla način da ostane relevantna kroz digitalizaciju i razvoj Pretraživa digitalne biblioteke. Jerkov veruje da veštačka inteligencija može biti korisna, ali naglašava da je važno da se oslanja na znanje koje biblioteke već poseduju.
Na kraju, Jerkov izražava nadu da će Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ biti obnovljena i osavremenjena, te da će ostati mesto okupljanja mladih ljudi koji cene znanje i kulturu. On veruje da knjige, bez obzira na tehnološke promene, mogu preživeti ako ljudi ostanu posvećeni humanističkim idealima.
U svetlu svih ovih izazova i promena, jasno je da Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ nije samo institucija, već i simbol otpornosti i trajne vrednosti znanja. Njena budućnost zavisi od sposobnosti da se prilagodi novim uslovima, dok istovremeno čuva svoje osnovne vrednosti i misiju.
