U 2024. godini, globalna prodaja bioskopskih karata doživela je značajan pad, sa 4,8 milijardi prodatih karata, što predstavlja smanjenje od 500 miliona u poređenju sa 2023. godinom. Ovaj pad od 8,8% prvi je takav događaj od kraja pandemije COVID-19, kako je izneo Evropski audiovizuelni opservatorijum (EAO) na nedavnoj konferenciji u Kanu. Ovaj pad je dodatno naglasio izazove s kojima se bioskopska industrija suočava, s obzirom na to da je prihod od bioskopskih karata procenjen na 28 milijardi evra.
Posle kataklizmične 2020. godine, kada su bioskopi bili zatvoreni zbog zdravstvenih mera, poseta bioskopima je nastavila da raste širom sveta. Međutim, trenutno poseta bioskopima iznosi 68% nivoa iz 2019. godine, što ukazuje na to da se industrija još uvek nije potpuno oporavila. U 2023. godini, poseta je bila nešto bolja, prelazeći 70%.
Interesantno je da se situacija u Evropi čini povoljnijom u odnosu na ostatak sveta. U Evropi, poseta bioskopima dostiže 75% nivoa iz 2019. godine, dok je pad broja prodatih karata u 2024. godini iznosio samo 1,7%. S druge strane, Kina, kao najveće svetsko tržište za bioskop, beleži drastičan pad posete od čak 22%. Ovaj pad može se povezati s raznim faktorima, uključujući promene u potrošačkim navikama i konkurenciju sa streaming servisima.
U Evropi, posebno Francuska i Irska, ističu se po visokom prosečnom broju gledalaca. Ovo može biti rezultat snažnije bioskopske kulture i raznovrsnije ponude filmova. Kada je reč o produkciji filmova, statistika pokazuje da 81% filmova potiče iz tri zemlje: Sjedinjenih Američkih Država, Kine i Indije. Ove tri zemlje dominiraju svetskim bioskopskim tržištem, ali se američki filmovi ističu po sposobnosti da se uspešno izvoze na međunarodna tržišta zbog široke distribucijske mreže i privlačnosti kod globalne publike.
U ovoj godini, od 20 najuspešnijih filmova na evropskom tržištu, čak 18 su američki filmovi. Ovaj trend naglašava značaj američke kinematografije, koja uspeva da privuče publiku širom sveta, dok kineski i indijski filmovi uglavnom ostaju vezani za svoja domaća tržišta. Ovakva situacija može biti izazov za lokalne filmske industrije, koje se bore da pronađu svoje mesto u globalnoj kinematografiji.
Jedan od ključnih faktora koji utiču na posetu bioskopima su i promenljive navike gledalaca. Sa porastom popularnosti streaming servisa, kao što su Netflix, Disney+ i drugi, publika se sve više opredeljuje za gledanje filmova kod kuće umesto odlaska u bioskop. To je dovelo do promene u načinu na koji se filmovi distribuiraju i promovišu, a bioskopi se suočavaju s potrebom da ponude jedinstveno iskustvo koje će privući gledaoce.
Osim toga, bioskopska industrija mora da se prilagodi i novim tehnologijama i trendovima, kao što su virtualna stvarnost (VR) i interaktivni filmovi, koji bi mogli privući nove generacije gledalaca. Kroz inovacije i poboljšanja u bioskopskim iskustvima, kao što su kvalitetniji zvuk i slika, udobniji sedeci i bolja usluga, bioskopi mogu pokušati da vrate publiku.
U zaključku, iako su 2024. godina i dalje izazovna za bioskope širom sveta, postoji prostora za optimizam. Sa pravim strategijama i prilagođavanjem novim trendovima, bioskopska industrija može nastaviti da se razvija i privlači publiku u budućnosti.
