Crna Gora se trenutno suočava s ozbiljnim izazovima kada je u pitanju prodaja preostalih ratnih brodova koji su zapali u stanje propadanja na mrtvom vezu. Ministarstvo odbrane ove zemlje nije uspelo da sprovede prodaju viškova vojne opreme ni u prvoj polovini 2025. godine, a trenutni višak opreme u skladištima iznosi gotovo 401 tonu. Iako je od 2006. godine prodato više od 66.000 komada naoružanja, uključujući 7.129 tona ubojitih sredstava, poslednji javni pozivi za prodaju ratnih brodova nisu doneli značajnije rezultate. Stanje tih brodova je izrazito loše i sve više se pogoršava, što je razlog više da se razmisli o daljim koracima.
U ovom kontekstu, ministarstvo nadležna za odbranu naglašava potrebu za angažovanjem novog nezavisnog procenitelja koji bi bio u mogućnosti da pruži novu, adekvatnu procenu vrednosti brodova. Ova procena bi mogla pomoći u određivanju realne cene, budući da trenutne vrednosti nisu jasno definisane usled stanja u kojem se brodovi nalaze. Čak i ukoliko procena bude izrađena, postavlja se pitanje kakav će stav u budućnosti imati potencijalni kupci.
Jedan od ključnih problema koji se nameće jeste nedostatak interesa za ovakvu vrstu vojne opreme. U proteklim godinama, Ministrastvo odbrane je pokušalo nekoliko puta da organizuje javne pozive, ali se interesovanje pokazalo kao izuzetno slabo. To može delimično biti rezultat tržišnih uslova, kao i sve veće svesti javnosti o troškovima i održavanju ratnih brodova. Moguće je da potencijalni investitori prepoznaju rizik u kupovini zastarele vojne opreme, koja zahteva značajna ulaganja za popravku i obnovu.
U slučaju da interesovanje ne bude prikladno, ministarstvo je najavilo da će preduzeti mere kako bi ti brodovi postali sekundarni otpad. Ovo bi moglo značiti njihovo raspolaganje u postupku koji ne podrazumeva njihovu prodaju, već smanjenje ukupnog otpada i uključivanje u ekološke programe reciklaže. Ovaj pristup, iako pojednostavljen, može doneti određene koristi u smislu zaštite životne sredine, ali i dalje ostavlja otvoreno pitanje šta učiniti s ostatkom prozvedenih ratnih brodova.
U svakom slučaju, trenutna situacija sa ratnim brodovima u Crnoj Gori zahteva hitne i strateške korake, ukoliko se želi sprečiti dalje pogoršavanje opšteg stanja i smanjiti troškovi koji prate održavanje takvog vojnog materijala. Buduće politike treba obuhvatiti ne samo prodaju ili likvidaciju brodova, već i formirati sveobuhvatan plan koji će uključivati načine za privlačenje investitora i transformaciju trenutnih viškova u nešto korisno za zajednicu. Tokom narednog perioda, od suštinskog je značaja pokrenuti dijalog između ministarstva, potencijalnih privatnih investitora i stručnjaka iz oblasti vojne opreme kako bi se pronašli najefikasniji modeli rešenja.
