Oko 64.000 osmaka širom Srbije polagalo je probnu malu maturu iz matematike, srpskog jezika i izabranog predmeta. Ovi testovi su se održali kako bi se učenici upoznali sa procedurama i procenili svoje znanje pre zvaničnog polaganja u junu. Najčešći izbor među učenicima bio je geografija i biologija, dok su fizika, hemija i istorija bili manje popularni.
Probna mala matura izazvala je različite reakcije među osmacima. Dok su neki izašli iz učionica nasmejani i sigurni u svoje znanje, drugi su osetili pritisak koji donosi pravi test. Iako su geografija i biologija bile najčešće birane, mnogi su se suočili s izazovima, kao što su pitanja o hromozomima i ribozomima, koja su zahtevala dublje razumevanje gradiva.
Učenici su polagali testove tokom dva dana, prvo iz matematike, a zatim iz srpskog jezika i izabranog predmeta. Prema rečima pomoćnika ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje, Ivana Ćilerdžića, 42% učenika odabralo je geografiju, 35% biologiju, dok su istorija, fizika i hemija imali manji udeo.
Utisci nakon polaganja testova varirali su. Na primer, test iz geografije je za mnoge bio umeren, ali je postavio izazov u zadatku koji je zahtevao precizno poznavanje kontinenata. Pitanja o Sunčevom sistemu su bila lakša i donela su sigurne poene, ali se pokazalo da teorijsko znanje nije dovoljno bez sposobnosti snalaženja u prostoru.
Biologija je izazvala podeljena mišljenja, gde su neki učenici smatrali da su pitanja bila preteška jer su zahtevala povezivanje gradiva sa svakodnevnim životom. Jedno od pitanja je tražilo sličnost između žabe i lokvanja, što je bilo izazovno za mnoge. Takođe, pitanja o hromozomima i njihovoj strukturi bila su među onima o kojima se najviše diskutovalo.
Učenici koji su izabrali hemiju su, generalno, bili zadovoljni, ali su se neki žalili na pitanja iz gradiva koje nisu prošli. S druge strane, učenici iz Novog Sada izjavili su da su izabrani predmeti bili lakši od matematike i srpskog jezika. Tara, osmakinja iz OŠ „Vuk Karadžić“, istakla je da su pitanja bila jednostavna i da je test iz geografije prošla bez problema.
Međutim, Marija, koja je izabrala biologiju, izrazila je zabrinutost zbog težine testa, rekavši da su pitanja bila teža nego što je očekivala. Slične komentare su imali i učenici iz Subotice, gde su se neki pitali o težini pitanja iz geografije, dok su drugi smatrali da su im pitanja bila laka.
U Nišu, gde je probni ispit polagalo 86 učenika, većina se odlučila za geografiju. Učenici su se složili da su pitanja bila logička, ali su neki priznali da su se suočili s izazovima, naročito kod pitanja koja su zahtevala razumevanje specifičnih geografskih informacija.
Osim što su se učenici suočili s različitim izazovima, probna mala matura pružila im je priliku da se upoznaju sa formatom ispita i da procene svoje znanje. Kalendar male mature predviđa još nekoliko važnih datuma, uključujući podnošenje zahteva za izmenu podataka i elektronsko prijavljivanje za prijemne ispite.
U ovoj godini, probna mala matura ponovo je pokazala koliko je važno ne samo učiti, već i razvijati sposobnost kritičkog razmišljanja i snalaženja. Kako se bliži pravi ispit, učenici će morati da se bolje pripreme za izazove koji ih očekuju.
