Beograd – Direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju Stevan Blagojević je danas istakao da je nisko voće, kao što su maline i kupine, u ovom periodu izuzetno osetljivo na prizemni mraz. Prema njegovim rečima, prinos ovog voća može da bude smanjen čak do 30 odsto zbog niskih temperatura.
Blagojević je za Tanjug objasnio da su maline, kupine i borovnice najosetljivije vrste voća, jer se nalaze blizu tla, gde su temperature najniže. Snižavanje temperature može da ošteti proteine koji su neophodni za njihov razvoj. Ove biljke su u fazi rasta kada su posebno ranjive na nagle promene vremena, a prizemni mraz može izazvati ozbiljne posledice po njihov prinos.
On je takođe ukazao na to da kod biljaka koje cvetaju, poput višanja i kajsija, koje još nisu procvetale, rizik od oštećenja je manji, ali i dalje prisutan. Ove vrste voća su u fazi gde su manje podložne mrazu, ali ne treba zaboraviti da i one mogu biti pogođene ako se temperature naglo spuste.
U Srbiji, proizvodnja malina i kupina je od velikog značaja, kako za domaću ekonomiju, tako i za izvoz. Maline su posebno popularne i tražene na međunarodnom tržištu, što čini ovu kulturu veoma važnom za poljoprivrednike. Zbog svoje osetljivosti, voćari su primorani da prate vremenske prilike i preduzimaju mere zaštite kako bi smanjili rizik od gubitaka.
Blagojević je naglasio važnost praćenja vremenskih prognoza i preduzimanja preventivnih mera, kao što su pokrivanje biljaka ili korišćenje sistema za obezbeđivanje toplotne zaštite, kako bi se smanjio uticaj mraza na voćnjake. Ukoliko se temperature spuste ispod nule, voćari mogu da koriste različite tehnike kako bi zaštitili svoje useve.
Osim što je prizemni mraz opasan za voće, on može imati i dugoročne posledice na ekosistem. Biljke koje su oštećene zbog mraza mogu biti podložnije bolestima i štetočinama, što može dodatno smanjiti prinos. Stoga je važno ne samo reagovati u trenutku, već i planirati dugoročne strategije za zaštitu useva.
Poljoprivreda u Srbiji se suočava sa brojnim izazovima, uključujući klimatske promene koje mogu dovesti do nepredvidivih vremenskih uslova. Voćari su često na udaru ovih promena, a mraz je samo jedan od problema s kojim se suočavaju. Zbog toga je važno da se investira u istraživanje i razvoj novih tehnika i tehnologija koje će pomoći u očuvanju useva.
U svetlu ovih informacija, voćari bi trebalo da budu svesni rizika koje donosi prizemni mraz i da se adekvatno pripreme za zaštitu svojih useva. Moguće je da će neki voćari morati da prilagode svoje prakse gajenju kako bi se nosili sa promenama koje donosi klima.
Na kraju, važno je napomenuti da je edukacija poljoprivrednika ključna u borbi protiv negativnih efekata mraza. Organizovanje radionica i seminara o zaštiti useva, kao i pružanje informacija o najnovijim tehnologijama i metodama, može pomoći voćarima da se bolje pripreme za izazove koje donosi gajenje niskog voća. Time se može smanjiti pritisak na proizvodnju i obezbediti stabilniji prihod za poljoprivrednike u Srbiji.
