Zimske olimpijske igre u Milanu i Kortini d’Ampeco, zakazane od 6. do 22. februara 2026. godine, postale su meta različitih protesta, uključujući anarhiste, ekološke grupe i društvene centre. Ovakva situacija izaziva veliku pažnju vlasti koje su mesecima pratile aktivnosti ovih organizacija putem kancelarije za borbu protiv terorizma. Olimpijske igre, u ovom kontekstu, doživljavaju se kao teren za sukobe, jer mnogi smatraju da su one „nepravedne i štetne na više frontova“.
Uoči otvaranja Igara, zakazane su demonstracije koje će se održati od 5. do 8. februara. Komitet za „neodržive olimpijske igre“ najavio je široko rasprostranjene akcije u Milanu, koje će uključivati proteste tokom prolaska olimpijskog plamena, kao i demonstracije odmah nakon ceremonije otvaranja 7. februara. Ovi protesti imaju za cilj da poremete narativ događaja i bojkotuju njegovu sliku. Paralelno s tim, planirane su i alternativne igre poznate kao „Utopijade“, koje će se održati od 6. do 8. februara.
Postoji i mogućnost „tajnih akcija“ pobunjeničkih grupa, koje bi mogle izazvati incidente sa policijom, što bi potencijalno dovelo do sukoba i nasilja. Ova strategija mobilizacije sugeriše mogućnost decentralizovanih operacija tokom sportskih događaja. Anarhisti i njihovi saveznici izražavaju jasne zahteve, uključujući optužbe o „kršenju olimpijskog mira“ i ciljanje Igara kao „privatnog spektakla“ koji se koristi za špekulacije nekretninama i uništavanje životne sredine.
Jedan od ključnih aspekata protesta jeste i to što se dolina Fijeme smatra „opljačkanim“ područjem, uključujući se u model zimskog turizma koji se doživljava kao neodrživ. Njihov bojkot nije samo simboličan; zahteva se stvarna akcija koja će ometati vidljivost Igara. Pored toga, rasprostranjenost Igara na 22.000 kvadratnih kilometara predstavlja objektivnu ranjivost, jer umnožava frontove i povećava složenost bezbednosnog aparata.
Jedinica za borbu protiv terorizma upozorava na potencijalni savez između anarchista i Maranaca, koji ne teže strukturiranoj ideologiji, već žele da „stvore haos“ u medijima. Među glavnim metama demonstranata su sponzori Igara, kao i izraelski sportisti. Protesti će nositi propalestinske tonove, sa zahtevom „Izrael napolje“ na prvom mestu.
Vlasti su svesne potencijalnih rizika koji dolaze sa ovim događajem. Anarhisti vide olimpijske igre kao priliku da skrenu pažnju na probleme u društvu, uključujući ekološke i društvene nepravde. U tom smislu, igre su viđene kao simbol nejednakosti i eksploatacije, što dovodi do dodatne tenzije u društvu.
U tom kontekstu, vlasti rade na jačanju bezbednosti i sprečavanju nasilnih incidenata. To uključuje povećano prisustvo policije i druge mere koje bi trebale da obezbede javni red tokom Igara. Ipak, izazov ostaje upravljanje raznolikim i često neprijateljskim grupama koje se okupljaju sa različitim agendama.
Važno je napomenuti da se ovakva situacija ne dešava prvi put. Olimpijske igre su u prošlosti često bile meta protesta i sukoba, a organizatori i vlasti su se suočavali sa sličnim izazovima. Tokom godina, igre su postale simbol globalne solidarnosti, ali su i dalje i predmet kontroverzi.
Kako se približava datum otvaranja Igara, očekuje se da će tenzije rasti. Dok jedni vide ovo kao priliku da se bore za pravdu i promene, drugi se plaše da bi to moglo dovesti do nasilja i haosa. U svakom slučaju, milanski i kortinski događaji će biti pod budnim okom, kako bi se osigurala bezbednost svih učesnika i posetilaca.
