Pripadnik 63. padobranske brigade, stariji vodnik prve klase Milan Stanković, preminuo je u Vojnoj bolnici „Niš“ usled povreda zadobijenih tokom padobranskog skoka na vojnom aerodromu „Narednik-pilot Mihajlo Petrović“. Ova tragična nesreća dogodila se oko 17.20 časova, a Stanković je preminuo oko 19.00 časova, uprkos naporima lekara koji su mu pružili hitnu pomoć.
U saopštenju Ministarstva odbrane navedeno je da je Stanković prilikom prizemljenja teško povređen. Hitna reanimacija je usledila odmah, a potom je prevezen u vojnu bolnicu, gde su lekari učinili sve što je bilo moguće da mu pomognu. Nažalost, povrede su bile preteške i mlađi vojnici su izgubili bitku za život.
Nadležni organi su odmah izašli na lice mesta, a uviđaj je u toku kako bi se utvrdile tačne okolnosti ovog tragičnog događaja. Načelnik Generalštaba Vojske Srbije naredio je formiranje komisije koja će istražiti sve aspekte incidenta. Ovaj slučaj je izazvao veliku zabrinutost unutar vojne zajednice i šire, s obzirom na to da je padobranstvo poznato kao zahtevna i rizična aktivnost.
Milan Stanković je bio rođen 25. decembra 1983. godine i služio je u Vojsci Srbije od 2005. godine. Tokom svoje karijere, Stanković je stekao reputaciju sposobnog i posvećenog vojnika. Njegova smrt predstavlja veliki gubitak ne samo za njegovu porodicu, već i za sve njegove kolege i prijatelje unutar vojske. Iza njega su ostali supruga i dvoje dece, što dodatno naglašava težinu ove tragedije.
Ministar odbrane Bratislav Gašić i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović uputili su telegrame saučešća porodici poginulog vojnika. Ovi izrazi saučešća su važan deo vojne tradicije, koja naglašava jedinstvo i podršku među vojnicima i njihovim porodicama u teškim trenucima.
Padobransko skakanje je disciplina koja zahteva visoku preciznost i obuku, ali i pored svih priprema, nesreće se ponekad događaju. U ovom slučaju, Stanković je bio iskusan vojni padobranac, što dodatno komplikuje situaciju i postavlja pitanja o mogućim uzrocima nesreće. Istraga će se fokusirati na sve aspekte skoka, uključujući vremenske uslove, opremu i proceduru koja je primenjena tokom izvođenja skoka.
Ova tragedija podseća na to koliko su vojnici izloženi riziku u svom radu, bilo tokom obuke ili u aktivnim misijama. Njihova hrabrost i posvećenost odbrani zemlje često dolaze po cenu ličnog rizika, a smrt jednog vojnika ostavlja dubok trag na sve koji su ga poznavali. U ovom slučaju, Stanković je bio više od vojnika – bio je suprug i otac, a njegovo odsustvo će se snažno osećati u njegovoj porodici.
Ovo je još jedan podsticaj za sve nas da cenimo i poštujemo rad vojnika, te da se setimo svih onih koji su dali svoj život u službi domovine. Njihova hrabrost i požrtvovanost zaslužuju da budu prepoznati i poštovani.
Dok se istražuju okolnosti ovog tragičnog događaja, važno je pružiti podršku porodici Stanković u ovom teškom periodu. Zajednica treba da se ujedini kako bi pružila pomoć i utehu onima koji su ostali bez voljene osobe. Ova situacija nas podseća na krhkost života i važnost zajedništva, posebno u teškim vremenima.
