Američki ministar finansija Skot Besent je danas izjavio da će Ministarstvo finansija koristiti alternativne zakonske ovlašćenja za uvođenje carina, što bi moglo rezultirati „praktično nepromenjenim“ prihodima od carina za ovu godinu. Ova izjava dolazi nakon što je Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država poništio carine koje je prošle godine uveo tadašnji predsednik Donald Tramp na robu iz velikog broja zemalja.
Besent je istakao da će ministarstvo koristiti ovlašćenja iz člana 232 i člana 301, koja su već potvrđena kroz mnoge pravne prigovore. Ova odluka je doneta tokom njegovog obraćanja pred Ekonomskim klubom u Dalasu, a prenosi je agencija Rojters.
Ove carine su prvobitno uvedene pod Zakonom o međunarodnim vanrednim ekonomskim ovlašćenjima (IEEPA), koji je bio osnova za Trampove akcije. Međutim, Vrhovni sud je odlučio da su te carine neosnovane, što je dovelo do potrebe za novim pravnim rešenjima. Tramp je na konferenciji za novinare istakao da planira da uvede nove carine od deset procenata kako bi zamenio one koje su ukinute.
Ministar Besent je rekao da procene Ministarstva finansija ukazuju na to da će korišćenje ovlašćenja iz člana 122, u kombinaciji sa poboljšanim carinama iz članova 232 i 301, rezultirati stabilnim prihodima od carina za 2026. godinu. Član 122 Zakona o trgovini iz 1974. godine omogućava američkom predsedniku da uvede carine do 15 procenata na uvoz iz svih zemalja, ali samo na period od 150 dana, nakon čega je neophodno da Kongres odobri tu odluku.
Ova situacija pokazuje složenost i dinamiku američke trgovinske politike, kao i izazove sa kojima se suočavaju vlasti u nastojanju da zaštite domaću ekonomiju. Korišćenje alternativnih pravnih osnova ukazuje na to da se administracija trudi da pronađe načine da zadrži prihode od carina, čak i kada se suočava sa pravnim izazovima.
Ove promene u politici carina imaju značajan uticaj na međunarodnu trgovinu i odnose Sjedinjenih Američkih Država sa drugim zemljama. Uvođenje carina može imati dalekosežne posledice po cene proizvoda, dostupnost roba na tržištu, kao i po globalne lance snabdevanja.
Ekonomisti i analitičari prate ove promene s posebnom pažnjom, jer trgovinske politike mogu značajno uticati na ekonomski rast i stabilnost. Mnogi se pitaju kako će nove carine uticati na potrošače i preduzeća, kao i na ukupnu ekonomsku situaciju u zemlji.
Pored toga, važno je napomenuti da trgovinski ratovi i carinske politike često dovode do odmazde drugih zemalja, što može dodatno zakomplikovati međunarodne odnose. Očekuje se da će mnoge zemlje odgovoriti na ove mere, što može izazvati lančanu reakciju i eskalaciju trgovinskih tenzija.
S obzirom na trenutne globalne ekonomske izazove, uključujući inflaciju i nestabilnost na tržištu, jasno je da će administracija Sjedinjenih Američkih Država morati pažljivo da navigira kroz ovu kompleksnu situaciju. Prilagođavanje carinskih politika može biti ključno za očuvanje ekonomskih interesa zemlje, ali i za održavanje dobrih odnosa sa trgovinskim partnerima.
U zaključku, situacija oko carina i trgovinskih politika u Sjedinjenim Američkim Državama ostaje dinamična i puna izazova. Kako se približava nova godina, pažnja će biti usmerena na to kako će ministarstvo finansija implementirati svoje planove i kakve će to posledice imati na domaću i globalnu ekonomiju.
