Nekoliko godina provedenih u inostranstvu može značajno oblikovati život, a kamoli dve decenije. Porodica Spasojević iz voćarskog sela Petrijevo, nedaleko od Smedereva, donosi nam inspirativnu priču o svom putu. Danas, kroz ovo malo selo, užurbani seljaci razmenjuju utiske o godišnjem rodu, ali nekada nije bilo tako. Tokom devedesetih godina, mnogi su tražili sreću van granica svoje zemlje, pa je tako i Goran Spasojević odlučio da 1994. godine ode u Italiju.
Na tom putu, Goran je upoznao Snežanu, koja je postala njegova saputnica i podrška tokom svih godina. Snežana je radila u restoranu, često i po trećoj smeni, dok je Goran bio zaposlen u firmi za popravku paleta. Iako su zarađivali u Italiji, srce im je ostajalo u domovini. Ulagali su novac u svoj rodni kraj – kupili su kuću, garažu, krov, lokal, ali su sve te investicije ostajale prazne. „Kada nam se 2002. godine rodio sin Marko, pitala sam samu sebe, kome sve ovo gradimo, ako nema ko da se vrati i da ovo zaista živi?“ priseća se Snežana.
Goran je napredovao u firmi u kojoj je radio, prelazeći sa pozicije običnog radnika na koordinatora smene. „Naučio sam mnogo, ali shvatio sam da, ako želim da napredujem, moram da pokrenem nešto svoje,“ kaže Goran. Uloživši svoje znanje, iskustvo i kapital, otvorio je sopstvenu firmu za popravku i preradu paleta u Italiji. Ubrzo se povezao sa svetski poznatim lancima, što je njegovoj maloj radionici dalo značajan zamah. Kompanija je rasla, a s njom i potreba za novim radnicima. „Počeli smo sa desetak zaposlenih, većinom stranaca, baš kao što sam i ja nekada bio. Znam kako je kada si došljak i nemaš posao, zato sam želeo da dam šansu onima koji su na istom mestu na kojem sam nekada bio,“ dodaje Goran.
Iako je poslovanje napredovalo, porodica Spasojević nije zaboravila na svoje korene. Želeli su da njihov rad i ulaganja u Srbiji dobiju pravi nastavak, pa je misao o povratku postajala sve prisutnija. Presudan trenutak došao je 2014. godine, kada ih je smrtni slučaj u porodici naveo da se vrate i zatvore firmu u Italiji. Povratak u domovinu otvorio je priliku da stečeno znanje i kapital iskoriste za pokretanje novog posla.
U Petrijevu, uz podršku supruge Snežane i pomoć sina Marka, Goran pokreće trgovačku radnju u dugogodišnje praznom lokalu. Njegova ideja bila je da mestu vrati život i ponudi sve „od igle do lokomotive“. Porodična posvećenost i trud učinili su da posao brzo stane na noge i da se razvija iz dana u dan. Ljudi iz sela su se rado vraćali u lokal, a Goran i Snežana su postali ključni deo zajednice.
Na kraju, Goran je shvatio da uspeh nije samo u zaradi, već i u tome da zadrži spokoj i gradi život i porodicu tamo gde zaista pripada. Njihova priča pokazuje da povratak u zavičaj može biti više od emotivne odluke – to je ulaganje u budućnost.
Porodica Spasojević predstavlja inspiraciju za mnoge koji razmišljaju o povratku, svedočeći da se znanje i iskustvo stečeno u inostranstvu mogu preneti i na domaće tlo. Njihov uspeh se ne meri samo novcem, već i snagom da obnoviš svoje korene i da se vratiš u svoj zavičaj, gde je život ispunjen pravim vrednostima. Ova priča je podsetnik da uvek postoji mogućnost za novi početak i da je dom tamo gde se srce oseća srećno.
