Doktor Branimir Nestorović, poslanik u Skupštini Srbije i član stranke „Mi, snaga naroda“, nedavno je u jednom gostovanju govorio o nedavnim protestima i blokadama koje su organizovali studenti i građani. U svom izlaganju, Nestorović je izrazio sumnju u motive i organizaciju tih događaja, ukazujući na sumnjive detalje koji su pratili proteste.
Nestorović je započeo svoju analizu opisujući putovanje učesnika protesta u Strazbur biciklama. Prema njegovim rečima, svuda gde su se zaustavljali, bili su dočekani od strane gradonačelnika i organizovane su razne manifestacije. „Priča deluje izrežirano“, rekao je Nestorović, dodajući da mu nije jasno zašto su izabrali upravo Brisel i Strazbur kao destinacije. „Zašto Brisel? Zašto Strazbur? Ne razumem“, naglasio je.
On je podsetio prisutne da protesti nisu imali jasne političke zahteve. „Ako ideš u Brisel, to je sedište Evropske Unije. Ideš u Evropsku Komisiju. To je najčistija politika koja postoji, jel tako?“, upitao je Nestorović. Ovaj njegov komentar ukazuje na to da je smatrao da su protesti bili više politički instrument nego iskrena borba za prava studenata.
Nakon što je govorio o putovanjima u Brisel, Nestorović je pomenuo događaje koji su se odigrali u Hrvatskoj, kao što je doček u Osijeku sa poznatom pevačicom Severinom. „Severina je došla da potraži studente. Pa onda u Splitu demonstracije podrške. To je sve ružno, meni je to jako ružno“, rekao je on, izražavajući svoje nezadovoljstvo načinom na koji su protesti organizovani i vođeni.
Doktor Nestorović je takođe doveo u pitanje ko su zapravo „studenti“ koji su se uključili u proteste. „Kažu ‘studenti’. Postoji pet univerzitetskih centara u Beogradu i preko 100 fakulteta. Beograd ima 85 hiljada studenata, drugi centri nešto manje. Koji studenti? Jel su svi to studenti rekli?“, upitao je on, naglašavajući da se postavlja pitanje koliko je zapravo ljudi bilo uključeno u organizovane proteste i da li su ti ljudi predstavljali pravu volju studentske zajednice.
Na kraju, Nestorović je poručio da je važno razumeti i analizirati motive i ciljeve ovakvih protesta, te da je potrebno razjasniti ko stoji iza organizacije i zahteva koje su protestanti izneli. Njegova izlaganja izazvala su brojne reakcije u javnosti, a komentari su se kretali od podrške njegovim stavovima do kritike zbog sumnje u iskrenost studenata.
Ova situacija osvetljava širu sliku političkog i društvenog angažovanja mladih ljudi u Srbiji, kao i kompleksnost odnosa između vlasti i građanskih pokreta. Protesti, koji su prvobitno zamišljeni kao način izražavanja nezadovoljstva i traženja promena, često se suočavaju sa kritikama i sumnjama, kako iz redova političara, tako i iz šire javnosti.
U svakom slučaju, pitanja koja je postavio doktor Nestorović otvaraju važnu diskusiju o legitimnosti i ciljevima protesta, kao i o načinu na koji se glas mladih može čuti u društvu koje se suočava sa brojnim izazovima. U ovom kontekstu, važno je da se svi učesnici u dijalogu, uključujući studente, političare i građane, angažuju u konstruktivnoj raspravi koja će doprineti razumevanju i rešavanju problema koji muče društvo.
