Mladi vozači često su među glavnim uzrocima saobraćajnih nesreća, a sveobuhvatna edukacija i preventivne kampanje postali su neophodni za unapređenje bezbednosti na putevima. U Srbiji, statistika o saobraćajnim nesrećama za 2023. godinu ukazuje na alarmantne brojke: tokom godine zabeleženo je 30.316 saobraćajnih nezgoda, u kojima je smrtno stradalo 457 osoba, uključujući 11 dece. Samo u proteklih sedam dana, 14 ljudi izgubilo je život u saobraćaju. Jedan od ključnih faktora koji utiče na posledice nesreća je brzina kretanja vozila, koja mora biti prilagođena uslovima puta, posebno zimi kada su kolovozi klizavi, a vidljivost smanjena.
Mirko Koković, pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja, naglašava kako brzina ne mora uvek imati iste posledice. „Izbor brzine zavisi od više faktora, kao što su vozač, vozilo, put i okolina“, objašnjava Koković. Takođe, ističe da je važno razlikovati neprilagođenu i nepropisnu brzinu, te prilagoditi vožnju uslovima na putu kako bi se smanjio rizik od nesreća.
Jedan od načina da se smanji smrtnost u saobraćaju jeste korišćenje sigurnosnog pojasa. Koković ističe da korišćenje pojasa smanjuje smrtnost za 50% na prednjem sedištu i do 75% na zadnjem. Nažalost, oko 100 ljudi godišnje gubi život zbog toga što nisu koristili pojas tokom nesreće. Pojas, kao sredstvo pasivne zaštite, i dalje predstavlja najbolju zaštitu putnika. Koković takođe objašnjava razliku između pojasa i vazdušnog jastučića, ukazujući na to da pojas zadržava telo vozača u trenutku sudara, dok jastučić može dodatno povrediti ako vozač nije vezan.
Pored brzine i korišćenja pojasa, Koković ukazuje na predrasude vozača, posebno mladih, koji često veruju da njihovo vozilo može da koči u mestu. Ova percepcija može imati ozbiljne posledice, jer prilikom sudara brzine se sabiraju, a sile koje deluju na telo vozača mogu biti fatalne. Na primer, pri brzini od 50 km/h, zaustavni put prosečnog vozila iznosi 25 metara, što je značajna udaljenost.
Statistika pokazuje da je smanjenje brzine za 10 km/h u naseljenim mestima značajno smanjilo smrtnost pešaka u saobraćajnim nesrećama. Smanjenjem brzine sa 60 km/h na 50 km/h, smrtnost je opala sa 80% na 40%. U mnogim evropskim gradovima, brzina u užim gradskim jezgrima postavljena je na 30 km/h, što dodatno smanjuje smrtnost pešaka.
Koković naglašava da vozači sa probnom dozvolom moraju voziti 90% od dozvoljene brzine za ostale učesnike u saobraćaju. Na primer, njihova maksimalna brzina na auto-putu iznosi 110 km/h, dok za ostale iznosi 130 km/h. Takođe, određeni prekršaji vezani za prekoračenje brzine mogu dovesti do privremenog oduzimanja vozila.
Mladi vozači često su uzrok nesreća zbog želje za dokazivanjem i nedovoljnog iskustva. Agencija za bezbednost saobraćaja sprovodi kampanje usmerene na mlade vozače, ističući četiri najčešće greške: prekoračenje brzine, vožnju pod dejstvom alkohola, korišćenje mobilnog telefona i nevezivanje pojasa.
Na kraju, važno je napomenuti da nevezani putnik može ugroziti i vozača i suvozača u slučaju nesreće. Nevezani putnik može se ponašati kao projektil, povređujući sve u vozilu, čak i ako su ostali koristili pojas. U svetlu svih ovih informacija, jasno je da je edukacija, kao i odgovorno ponašanje vozača, ključno za smanjenje broja saobraćajnih nesreća i očuvanje ljudskih života.
