Iako se nilski konj često smatra simpatičnom i tromom životinjom, istina je da je on jedan od najopasnijih sisavaca u Africi. Ova vrsta je izuzetno teritorijalna i agresivna, a njeni ugrizi su među najsnažnijima u životinjskom carstvu. U vodi, nilski konj je brži od čoveka, dok na kopnu može da trči nevjerovatnom brzinom, što ga čini ozbiljnim predatorom.
Ovo surove istine se na teži način setio turistički vodič Pol Templer, koji je doživeo napad nilskog konja dok je vodio grupu turista na kajakarenje blizu Viktorijinih vodopada. Templer, koji je imao samo 27 godina i bio je iskusan vodič, prepoznao je mužjaka nilskog konja koji mu se približavao. Iako je znao da se radi o agresivnoj i teritorijalnoj životinji, napad nije mogao da predvidi.
„Nilski konj koji je pokušao da me ubije nije bio nepoznat. Naučio sam da ga izbegavam“, izjavio je Templer. Napad je usledio bez ikakvog upozorenja. Njegov kolega Evans je ispao iz kajaka kada je dvotonska životinja izronila iz vode, a Templer je viknuo da se svi sklone ka stenama. U trenutku kada je pokušao da pomogne prijatelju, izgubio je svest.
Kada se povratio, shvatio je da je njegov donji deo tela u vodi, dok je gornji deo bio zarobljen u čeljustima nilskog konja. Osetio je jak miris, kao pokvarena jaja, i uspeo je da se oslobodi jedne ruke. Ipak, nedugo zatim je životinja ponovo zaronila, odvukavši ga pod vodu. „Nikada nisam čuo da nilski konj napada više puta na ovaj način. Očigledno je želeo da me ubije“, rekao je Templer.
Tokom borbe, snažne čeljusti su mu probile grudi. Lekari su kasnije izbrojali gotovo 40 rana od ugriza. „Imao sam utisak da koristi svu svoju snagu. Bacao me je uvis i ponovo hvatao, tresao kao krpenu lutku“, opisao je. U jednom trenutku, sve je utihnulo, a on je video krv kako se širi oko njega.
Na sreću, nilski konj je na kraju izronio i ispljunuo ga. Drugi vodič je uspeo da ga izvuče na sigurno. Povrede su bile katastrofalne; leva ruka mu je bila smrskana, a grudni koš toliko razoren da su mu se videla pluća. Njegove kolege su brzo reagovale, improvizovanim zavojima zatvorile su rane na grudima kako bi sprečile kolaps pluća, što je možda spasilo njegov život.
Medicinski tim koji je bio u blizini uspeo je da ga održi u životu do dolaska u bolnicu, ali su hirurzi upozorili da bi mogli da amputiraju obe ruke i deo noge. Na kraju je izgubio levu ruku, ali je preživeo. Njegov kolega Evans, nažalost, nije imao tu sreću; njegovo telo pronađeno je nizvodno dva dana nakon napada.
Ova priča služi kao upozorenje o opasnostima sa kojima se susrećemo u prirodi, čak i kada se radi o životinjama koje na prvi pogled deluju bezopasno. Nilski konj, sa svojom snažnom građom i teritorialnim ponašanjem, može biti smrtonosan predator, a svi koji se nalaze u njihovom staništu treba da budu svesni rizika. Ponekad, čak i oni sa iskustvom, kao što je Templer, mogu postati žrtve snažnih instinkata ovih impresivnih životinja.
U zaključku, nilski konj je još jedan primer kako priroda može biti nepredvidiva i opasna, i kako je važno poštovati granice divljih životinja. Unatoč njihovom izgledu, oni su savršeni predatori u svojoj sredini i zaslužuju našu pažnju i poštovanje.
