Mnoge usamljene i radoznale osobe, u potrazi za ljubavlju i zabavom, često se nađu u zamci sajber-prevara putem privlačnih sajtova za upoznavanje. Umesto da pronađu stvarne partnere, korisnici se suočavaju sa lažnim profilima i organizovanim prevarama. Kada shvate da je sve bila obmana, mnogi se suočavaju sa problemom otkazivanja pretplate i vraćanja novca sa svojih računa, ali tada je obično već kasno.
Jedna od najčešćih zamki je ta da nakon pokušaja da se korisnici isključe sa sajta, počinju da primaju ucenjivačke mejlove od navodnih advokata. Ovi mejlovi često sadrže pretnje i fakture koje se kreću od 50 do 300 evra, uz upozorenje da će iznos rasti ako se ne plati u roku od nekoliko dana. Ova prevarantska šema se širi i u Srbiji, a iza nje stoji organizovana mreža fantomskih firmi registrovanih u Evropskoj uniji.
Udruženje potrošača „Efektiva“ upozorava na ovu vrstu prevara. Jovan Ristić, pravnik u ovoj organizaciji, navodi da su najčešće žrtve mlađi muškarci koji se stide da potraže pomoć. Prevaranti često zloupotrebljavaju ime stvarnih advokatskih kancelarija iz Nemačke i šalju pisma napisana na srpskom jeziku, koristeći veštačku inteligenciju za prevođenje.
Ristić savetuje da ljudi ne nasedaju na prevaru i ne plaćaju nikakve iznose. Ako su već podelili podatke sa svojih kartica, treba odmah da blokiraju kartice. Kao primer, navodi slučaj jednog mladića koji je, zbog pretećih pisama, bio uveren da advokatska kancelarija sprovodi prinudnu naplatu, što je kasnije shvatio kao prevaru.
Ristić takođe ističe da biti usamljen nije greh, te umesto da se upuštaju u prevarantske sajtove, pojedinci bi trebali da pokušaju da upoznaju ljude uživo. Mnogi korisnici na kraju shvate da su se navukli na lažne reklame koje im obećavaju vruće susrete, ali na kraju se susreću samo sa lažnim profilima. Kada otkažu članstvo, često im se javljaju „advokati“ koji traže da plate dugove.
Iako neki sajtovi mogu imati domene sa „.rs“, to ne znači da su registrovani u Srbiji. U stvarnosti, iza ovih sajtova često stoje firme iz drugih zemalja, poput Švajcarske ili Britanije, koje nemaju registrovane adrese u Srbiji. Ristić objašnjava da advokati koji se javljaju korisnicima ne postoje i koriste imena stvarnih advokata kako bi zastrašili korisnike.
Na zapadu, ovakve prevare su već decenijama prisutne i nazivaju se „prevare sa naplatom dugova od sajtova za upoznavanje“. Hiljade građana Holandije, Nemačke, Danske i Švedske postaju žrtve ovih prevara, a kada otkažu članstvo, prevaranti preuzimaju kontrolu putem pravnih firmi koje šalju preteće poruke.
Za razliku od Srbije, gde su u igri lažni advokati, u Evropi postoje stvarne agencije za naplatu potraživanja koje rade na ivici zakona. Evropski potrošački centri upozoravaju da su ovi sajtovi visoko tehnološke prevare koje koriste zastrašivanje kako bi ucenili korisnike. Često se odvijaju radnje koje su na granici zakonitosti, ali nikada se ne pokreću stvarni sudski postupci jer znaju da bi na sudu njihovi prevarantski ugovori i lažni profili odmah pali u vodu.
Direktor danskog udruženja potrošača, Lars Arent, ističe da sajtovi koriste taktike zastrašivanja kako bi zadržali korisnike u dugotrajnom članstvu. Korisnici se često ustručavaju da potraže pomoć zbog straha od stigme vezane za korišćenje platformi za odrasle. Na kraju, prevaranti zarađuju milione koristeći ovu taktiku stida.
Uprkos svim upozorenjima, mnogi i dalje padaju u zamku ovih prevara. Ključna poruka je da se nikada ne treba upuštati u komunikaciju sa nepoznatim osobama na internetu, posebno kada se radi o novčanim transakcijama. Informisanost i oprez su najbolja zaštita od ovakvih prevara.
