Pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) Goran Mihajlović izjavio je da je najhladniji period zime za nama, iako se očekuje da će hladni dani trajati sve do kraja januara i februara. Prema podacima koje je izneo, u prvoj polovini januara zabeležene su ekstremno niske temperature, sa jutarnjim merenjima od -18 stepeni u Požegi i Sjenici, dok su na širem području Beograda temperature varirale između -10 i -15 stepeni. Mihajlović je istakao da, iako očekujemo hladne periode, ne bi trebalo da se brinemo o dugotrajnim i intenzivnim hladnim talasima.
Ovaj meteorolog je pojasnio da RHMZ očekuje ostvarenje broja ledenih dana koje je prognozirao, a prema definiciji, ledeni dan je onaj kada maksimalna temperatura ne prelazi nulu. Za zimu 2025/2026, prognozirano je između 5 i 15 ledenih dana u nižim predelima, dok se u planinskim područjima očekuje od 25 do 40 ledenih dana. Na osnovu trenutnog razvoja vremenskih prilika i dugoročnih prognoza, Mihajlović veruje da će se ostvariti predviđeni broj ledenih dana.
Nakon relativno stabilnog vremena i blagog porasta temperatura, najnovije prognoze ukazuju na dolazak nestabilnog perioda sa padavinama. Mihajlović najavljuje da krajem januara i početkom februara možemo očekivati povremena naoblačenja koja će doneti sneg i susnežicu, uz mogućnost formiranja snežnog pokrivača u nižim predelima.
Kraj zime u proteklim godinama često je imao karakteristike proleća, a sličan trend bi mogao da se ponovi i ove sezone. Prema rečima Mihajlovića, u prethodnim godinama zime su bile blaže nego što su to višegodišnji prosek sugerisali, a poslednji dani februara obeleženi su temperaturama iznad proseka. Očekuje se da će srednja temperatura za februar biti oko +1 stepen iznad proseka, što može značiti topliji kraj februara.
Mihajlović je takođe istakao da se prognoze vremena svakodnevno ažuriraju, ali dugoročne prognoze su orijentacione i prate trendove srednjih vrednosti meteoroloških parametara. Stoga će detaljnije informacije o vremenskim uslovima krajem februara biti dostupne sredinom februara.
Kada je reč o proleću, prognoze sugerišu da bi količina padavina u aprilu i junu mogla biti iznad prosečnih vrednosti. Mihajlović napominje da, iako se očekuje da će padavine biti nešto iznad proseka, trenutno nije moguće precizno predvideti da li će doći do poplava, jer to zavisi od različitih faktora, uključujući nivo zasićenosti tla i intenzitet topljenja snega.
Što se tiče leta, meteorolog Mihajlović ističe da će se i ove godine očekivati toplotni talasi, koji su već postali uobičajeni tokom prethodnih leta. Trend globalnog porasta temperature može dovesti do učestalijih i intenzivnijih toplotnih talasa. Mihajlović objašnjava da, iako globalni porast temperature nije linearan proces, dugoročno posmatrano, postoji jasna tendencija rasta temperature i učestalosti ekstremnih vremenskih pojava.
Uzimajući u obzir sve navedeno, meteorološke prognoze za predstojeće mesece ukazuju na mešavinu hladnih i toplih perioda, sa mogućim snežnim padavinama na početku februara i mogućim toplotnim talasima tokom leta. Ove informacije su značajne za planiranje i pripremu građana za vremenske uslove koji nas očekuju u narednom periodu.
