Vojislav Bubiša Simić, jedan od najistaknutijih muzičara u Srbiji, preminuo je danas u 101. godini života, ostavljajući iza sebe bogatu muzičku ostavštinu. Rođen je 1924. godine u Beogradu, gde je pokazao svoj muzički talenat tokom školovanja u Drugoj muškoj gimnaziji, a kasnije je diplomirao na Muzičkoj akademiji, sadašnjem Fakultetu muzičke umetnosti.
Nakon Drugog svetskog rata, Simić je osnovao amaterski džez orkestar „Dinamo“, koji se smatra prvim big bendom u Srbiji. Njegova karijera uzletela je kada je od 1953. do 1985. godine bio dirigent Džez orkestra RTV Beograd. Ovaj orkestar je pod njegovim vođstvom postigao veliki uspeh, uključujući i prvu nagradu na džez festivalu u Žuan le Penu u Francuskoj 1960. godine. Simić je putovao širom Evrope sa ovim orkestrom, predstavljajući srpsku muziku na međunarodnoj sceni.
Osim što je bio uspešan dirigent, Simić je imao dugogodišnju saradnju sa Pozorištem na Terazijama, gde je takođe bio gost-dirigent. Njegova umetnička delatnost nije se ograničavala samo na džez muziku; dirigovao je horovima i simfonijskim orkestrima, čime je dodatno obogatio srpsku muzičku scenu. Pored toga, pisao je stručne članke o muzici i muzičke kritike, kao i putopisne reportaže, čime je doprineo razvoju muzičke kulture u zemlji.
Simić je bio produktivan kompozitor, stvarajući dela različitih žanrova. Njegov doprinos muzici prepoznat je kroz brojne nagrade i priznanja. Bio je predsednik Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja džez muzičara, a nosilac je i značajnih odlikovanja kao što su Orden rada sa zlatnim vencem i Orden Zasluge za narod sa srebrnim zracima. Takođe, dobio je Zlatni beočug grada Beograda, nagradu za životno delo RTV Srbije, kao i nagradu za životno delo na džez festivalu „Nishwille“, kao i Oktobarsku nagradu grada Beograda.
Osim muzičke karijere, Simić je bio i autor nekoliko knjiga. Njegova dela „Susreti i sećanja“ (2005), „Veselo putovanje“ (2007) i „Sentimentalno putovanje“ (2011) oslikavaju njegov život i ljubav prema muzici, kao i iskustva koja je stekao tokom svoje bogate karijere.
Vojislav Bubiša Simić je ostavio neizbrisiv trag u muzičkoj istoriji Srbije. Njegov doprinos razvoju džez muzike, kao i klasične muzike, biće nezaboravljen. Njegova strast prema muzici, talenat i posvećenost inspirisali su mnoge generacije muzičara i ljubitelja muzike, a njegovo nasleđe će živeti kroz dela koja je stvorio. Njegova smrt predstavlja gubitak za muzičku scenu, ali i podsećanje na značaj njegovog rada i uticaja na kulturu Srbije.
U svetlu njegovog odlaska, muzička zajednica se okuplja da oda počast ovom velikom umetniku, čija je muzika dodavala šarm i dušu svakom prostoru u kojem je nastupao. Njegovo ime će zauvek ostati urezano u srcima svih koji su imali priliku da čuju njegov rad i uživaju u njegovim kompozicijama. Simić je bio više od muzičara; bio je ambasador kulture i umetnosti, čije će ideje i inspiracija nastaviti da žive kroz rad njegovih naslednika.
U ovim teškim trenucima, sećamo se njegovog doprinosa i izražavamo saučešće njegovoj porodici, prijateljima i svim onima koji su ga poznavali i cenili. Njegova muzika će zauvek biti deo našeg kolektivnog sećanja i kulture.
