Prema pisanju lokalnih medija, Soboljev je preminuo u utorak, nakon duge i teške bolesti. Njegov doprinos inženjerstvu i vojnoj industriji ostavio je značajan trag, a njegovo nasleđe će se pamtiti.
Soboljev je rođen 19. avgusta 1938. godine u Staljingradu, gradu poznatom po svojoj istorijskoj važnosti tokom Drugog svetskog rata. Kao dete, doživeo je evakuaciju tokom rata, što je oblikovalo njegov karakter i kasnije ga inspirisalo da se upusti u studije inženjerstva. Nakon rata, vratio se u svoj rodni grad, gde je diplomirao na Staljingradskom mašinskom institutu. Njegovo obrazovanje u ovom prestižnom institutu postavilo je temelje za njegovu buduću karijeru.
Nakon završetka studija, Soboljev je započeo svoju karijeru u fabrici Barikadi. Njegov rad u ovoj fabrici bio je izuzetno značajan, jer je prešao put od inženjera do glavnog konstruktora eksperimentalnog konstruktorskog biroa, koji je kasnije postao Federalni naučno-proizvodni centar Titan-Barikadi. Ova institucija je bila ključna u razvoju vojnih tehnologija i oružja, a Soboljev je bio jedan od glavnih arhitekata tih inovacija.
Pod njegovim rukovodstvom, organizovan je rad na stvaranju strateškog raketnog oružja. Njegov tim je radio na lansirnim sistemima za raketne sisteme kao što su Pionir, Oka, Topolj, Točka-U i Iskander. Ovi sistemi su igrali ključnu ulogu u modernizaciji vojske i unapređenju raketne tehnologije u Rusiji. Soboljev je bio poznat po svojoj sposobnosti da vodi timove kroz kompleksne projekte, često se suočavajući s izazovima i pritiscima koji su se javljali tokom razvoja novih tehnologija.
Od 1991. do 1994. godine, Soboljev je bio prvi zamenik šefa administracije Volgogradske oblasti. Ova uloga omogućila mu je da doprinese razvoju regiona u postkomunističkom periodu, kada su se mnoge fabrike i industrije suočavale s problemima. Njegovo iskustvo i znanje iz inženjerstva i menadžmenta pomogli su mu da se fokusira na ključne aspekte ekonomskog oporavka i modernizacije.
Soboljev je bio poznat i po svom angažovanju u raznim naučnim i industrijskim organizacijama. Njegov rad nije bio ograničen samo na vojnu industriju; aktivno je učestvovao u razvoju civilnih tehnologija i nastojao da unapredi inženjersku praksu u zemlji. Njegova strast prema inovacijama i istraživanju inspirisala je mnoge mlade inženjere, a njegovo ime će ostati urezano u kolektivnoj svesti onih koji su radili s njim.
Preminuo je u trenutku kada su mnogi od njegovih kolega i saradnika prepoznali njegovu važnost i uticaj u industriji. Njegova smrt ostavlja prazninu koja će biti teško popuniti. Soboljevova posvećenost radu, njegovu inovativnost i sposobnost da inspiriše druge teško je zaboraviti. Njegov doprinos razvoju strateškog oružja i inženjerstva uopšte zauzima posebno mesto u istoriji.
U svetlu njegove smrti, mnogi su izrazili saučešće i poštovanje prema njegovom delu. Njegov život i rad služe kao podsećanje na to koliko je važno ulagati u tehnologiju i inženjerstvo, kao i na to koliko pojedinci mogu uticati na razvoj svojih zajednica i država. Soboljev je bio simbol sposobnosti da se prevaziđu teške okolnosti i da se doprinese napretku čitavih industrija.
Izvor: Tanjug
