Robert Bob Vilson, jedan od najznačajnijih reditelja svetske pozorišne avangarde, preminuo je u 83. godini nakon kratke, ali teške bolesti. Njegov Watermill Center iz Njujorka potvrdio je tužnu vest o njegovom odlasku. Vilson je bio ne samo reditelj, već i scenograf, arhitekta, koreograf i video umetnik. Tokom svoje karijere, pomerio je granice umetnosti i ostavio neizbrisiv trag u pozorištu.
Rođen u Vaku, Teksas, Vilson je odrastao u malom gradu bez pozorišta, galerija ili muzeja. Njegova prva iskustva sa umetnošću dogodila su se kada je stigao u Njujork, gde je otkrio svoj afinitet prema apstraktnom baletu i koreografijama Džordža Balanšina. Njegova umetnička karijera započela je u sredini 60-ih godina kada je postao deo avangardne scene u Njujorku, zajedno sa grupom istomišljenika koji su istraživali nove pozorišne forme.
Prva dva komada, „Kralj Španije“ i „Život u doba Sigmunda Frojda“, privukli su pažnju publike i kritike, a Vilson je često uključivao obične ljude u svoje predstave, što je bio njegov način da umetnost učini dostupnom i relevantnom. Ulogu Frojda poverio je penzioneru kojeg je upoznao na železničkoj stanici, dok je kraljicu Viktoriju igrala njegova baka, koja je prvi put napustila Teksas da bi nastupila u njegovoj predstavi.
Vilson je verovao da umetnost treba da postavlja pitanja i izaziva razmišljanje. Njegova filozofija rada bila je da se umetnost ne bi trebala raditi bez dubljeg razumevanja svrhe i značenja. Njegova predstava „Pogled gluvog čoveka“ donela mu je prvi međunarodni uspeh i bila je značajna zbog svoje neverbalne komunikacije, a inspirisana je njegovim ličnim iskustvom kada je usvojio gluvonemog dečaka, Rejmonda Endrijusa.
Tokom svoje karijere, Vilson je stvorio mnoga važna pozorišna dela, uključujući „Ajnštajn na plaži“, koje je izveo na Bitefu, „Smrt, Uništenje i Detroit“, i „Građanske ratove“. Takođe je režirao operu „Alkesta“ i Štrausovu „Salomu“. Njegovo umetničko stvaralaštvo karakterisalo je duboko razumevanje svetlosti, za koju je smatrao da je ključni deo pozorišne i arhitektonske strukture.
Beogradska publika imala je priliku da vidi neka od njegovih najpoznatijih dela, kao što su „Pismo kraljice Viktorije“ i „Vojcek“. U 2013. godini, Vilson je potpisao predstavu inspirisanu Marinom Abramović, a godinu dana kasnije, u JDP-u je izvedena predstava „1914“, antiratni komad zasnovan na delima Karla Krausa i Hašeka.
U jednom intervjuu, Vilson je istakao svoju intuiciju kao ključni deo svog stvaralačkog procesa. Opisivao je kako vizije i slike nastaju u njegovom unutrašnjem svetu, a zatim se realizuju na sceni. Njegovi crteži i skulpture nalaze se u brojnim značajnim muzejima, uključujući Muzej moderne umetnosti u Njujorku i Muzej savremene umetnosti u Los Anđelesu.
Nakon izvođenja predstave „Pogled gluvog čoveka“, francuski nadrealista Luj Aragon je napisao pismo Andre Bretonu, ističući kako je ova predstava ostvarenje snova svih onih koji su se bavili nadrealizmom.
Bob Vilson će ostati zapamćen kao vizionarski umetnik koji je ne samo definisao pozorišnu avangardu, već je i duboko uticao na način na koji se umetnost percipira i doživljava. Njegov rad će nastaviti da inspiriše buduće generacije umetnika i ljubitelja pozorišta širom sveta.
