Dan nakon što je objavio sastav svoje vlade, francuski premijer Sebastijan Lekorni je podneo ostavku predsedniku Emanuelu Makronu, koja je odmah prihvaćena. Ova situacija se dogodila u kontekstu političkih previranja u Francuskoj, a Lekorni je na funkciji premijera proveo samo 27 dana, što ga čini premijerom sa najkraćim mandatom u istoriji Francuske.
Ostavka je usledila manje od 24 sata nakon što je predstavljena prva faza nove vlade, u kojoj su se našli uglavnom bivši ministri i bliski saradnici predsednika Makrona. Ova vlada je formirana u trenutku kada je Francuska suočena sa brojnim izazovima, uključujući ekonomske pritiske i nezadovoljstvo građana.
Lekorni je jutros proveo više od sat vremena na sastanku sa Makronom, nakon čega je napustio Jelisejsku palatu i vratio se u Matinjon, zvaničnu rezidenciju premijera. Njegova ostavka dolazi nakon što je postao peti premijer u poslednje dve godine, a prethodni premijer, Fransoa Bajru, je smenjen zbog svojih planova da sprovede budžetsko smanjenje od 44 milijarde evra u narednoj godini.
U svom kratkom mandatu, Lekorni je imenovao 18 ministara nove vlade, ali su ovi potezi očigledno bili nedovoljni da obezbede stabilnost i podršku unutar vlade. Njegova ostavka može se posmatrati kao znak političke nestabilnosti u zemlji, gde se očekuje da će nova vlada pokušati da se izbori sa izazovima koji predstoje.
Francuska se suočava sa ozbiljnim ekonomskim izazovima, uključujući visoku inflaciju, nezaposlenost i društvene tenzije. Ove probleme dodatno komplikuje i sve veće nezadovoljstvo građana prema vladinim politikama, što može uticati na buduće izbore i politički pejzaž zemlje.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje ko će biti sledeći premijer i kako će nova vlada pokušati da stabilizuje situaciju. Očekuje se da će Makron brzo delovati kako bi imenovao novog premijera, koji će biti suočen sa izazovima reformi i potrebe za obnovom poverenja građana u vladu.
Tokom poslednjih nekoliko godina, Francuska je prolazila kroz brojne političke krize, a promene na vrhu vlasti su postale učestale. Ove promene ukazuju na duboke podele unutar političkog establišmenta i na sve veće teškoće u vođenju zemlje.
U međuvremenu, građani Francuske prate razvoj situacije s velikim interesovanjem, s obzirom na to da su prethodne vlade doživljavale sve veće proteste i nezadovoljstvo zbog različitih politika. Pitanje je kako će nova vlada reagovati na ove izazove i da li će uspeti da povrati poverenje građana.
Ova situacija je takođe zanimljiva i u međunarodnom kontekstu, s obzirom na to da Francuska igra ključnu ulogu u Evropskoj uniji. Politička nestabilnost može imati posledice ne samo na unutrašnju politiku, već i na međunarodne odnose, trgovinu i ekonomsku saradnju.
U svakom slučaju, ostavka Sebastijana Lekornija označava još jedan izazov za francusku politiku, a budućnost nove vlade će zavisiti od sposobnosti da se uhvati u koštac sa teškim pitanjima koja muče zemlju. Sa dolaskom novog premijera, svi će pratiti kako će se odvijati politički procesi u Francuskoj i kakve će reforme biti implementirane u narednom periodu.
