Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju svete mučenike — Akindina, Pigasija, Anempodista, Aftonija, Elpidifora i druge s njima, koji su bili hrišćani iz Persije i nastradali su u vreme cara Sapora (Savorija), godine 355. Ova svečanost se obeležava u čast njihovog mučeništva i hrabrosti u veri.
Prva trojica mučenika, Akindin, Pigasije i Anempodist, bili su sluge na dvoru cara Sapora, ali su tajno služili Hristu Gospodu. Njihova vera ih je dovela do sudskog suđenja, gde ih je car upitao odakle su. Njihov odgovor bio je jasan i hrabar: „Otečestvo naše i život naš jeste Presveta Trojica, jedinosuštna i nerazdelna, Otac i Sin i Duh Sveti, jedan Bog“. Ovaj iskaz vere izazvao je gnev cara, koji ih je podvrgnuo teškim mukama. Ipak, mučenici su sve ispaštali uz psalme i molitve na ustima, pokazujući izuzetnu hrabrost i veru.
Tokom mučenja, anđeli Božji su im se više puta javljali, a jednom im se i sam Gospod Hristos ukazao u ljudskom obliku, sa licem svetlim kao sunce. Ova čuda nisu prošla bez uticaja. Mučitelj Aftonije, svedočivši kako kipeće olovo nije naškodilo mučenicima, poverovao je u Hrista i uzviknuo: „Veliki je Bog hrišćanski!“, ali je zbog svoje vere odmah bio pogubljen.
U pokušaju da slomi njihov duh, car je naredio da se Akindin, Pigasije i Anempodist zašiju u kožne mehove i bace u more. Međutim, sveti Aftonije se ponovo ukazao sa tri svetla anđela i izveo mučenike na suvo, oslobađajući ih od smrti. Ova scena je dodatno osnažila veru prisutnih, a mnogi su svedočili o čudu i pristupili hrišćanstvu.
Elpidifor, carev velmoža, takođe je izrazio svoju veru i optužio cara za ubijanje nevinih hrišćana. Njegova hrabrost nije ostala neprimećena, ali je, nažalost, i on bio osuđen na smrt. Elpidifor je pogubljen zajedno sa oko 7.000 drugih hrišćana. Prva trojica mučenika su na kraju bačeni u ognjenu peć, zajedno sa 28 vojnika i carevom majkom, koja je takođe poverovala u Hrista. Svi su oni, suočeni s plamenom, predali svoje duše Gospodu.
Ova priča o mučenicima Akindinu, Pigasiju, Anempodistu, Aftoniju i Elpidiforu, ne samo da je deo hrišćanske tradicije, već služi kao inspiracija za vernike širom sveta. Njihova hrabrost i posvećenost veri i danas podsećaju ljude na važnost postojanosti u teškim vremenima.
Obeležavanje svetih mučenika u Srpskoj pravoslavnoj crkvi je prilika za vernike da se okupe, mole i sećaju se svih onih koji su dali svoje živote za veru. Ovo je vreme kada se prisetimo ne samo mučenja, već i čuda koja su pratila njihove poslednje trenutke, kao i snage vere koja ih je vodila kroz patnje.
U vreme kada se mnogi suočavaju sa različitim izazovima u životu, priča o ovim mučenicima može poslužiti kao podsticaj da ostanemo snažni u svojoj veri i da se borimo za ono što je ispravno. Samo kroz zajedništvo i sećanje na sve te hrabre ljude možemo pronaći snagu da prevaziđemo vlastite teškoće.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave ne samo mučenike, već i ideju da vera može prevazići sve prepreke i da je ljubav prema Bogu jača od svake patnje. Njihova sećanja žive kroz molitve i obrede, osnažujući zajednicu da nastavi dalje s verom i nadom.
