Srpska pravoslavna crkva danas slavi Miholjdan, crkveni praznik posvećen hrišćanskom svetitelju i mučeniku Prepodobnom Kirijaku Otšelniku. Ovaj dan je posebno važan za vernike, a naziv Miholjdan potiče od narodnog naziva Sveti Miholj. Kirijak, poznat kao Otšelnik zbog svog povlačenja u pustinju i čestih osamljivanja, rođen je 448. godine u Korintu. U mladosti je postavljen za čteca Saborne crkve, a sa 18 godina je otišao u Jerusalim, gde se zamonašio u manastiru Svetog Jevtimija.
Već u ranoj mladosti, Kirijak je pokazao duboko interesovanje za Sveto pismo, što ga je navelo da se posveti religioznom životu. Tokom svog života, pridržavao se strogih monaških pravila, uključujući jedenje samo jednog obroka dnevno. On je bio uzor monaških vrlina i smatran stubom hrišćanstva, aktivno se boreći protiv jeresi, posebno origenizma. Preminuo je u 109. godini, 557. godine, u manastiru Svetog Haritona u Jerusalimu, gde je i sahranjen.
Pored svoje duhovne uloge, Kirijak Otšelnik je bio poznat kao iscelitelj bolesnih i utešitelj tužnih. Njegova skromnost i nesebičnost su ga učinile omiljenim među ljudima, a iako nije želeo da mu se pripisuju zasluge za dobra dela, mnogi pomorci ga smatraju svojim zaštitnikom. Ovaj svetac je postao simbol nade i utehe za mnoge vernike koji su mu se obraćali u trenucima patnje.
Prema narodnom verovanju, Miholjdan označava početak prave jeseni. Ovaj praznik se širom Srbije i drugih pravoslavnih zemalja obeležava raznim običajima, a u nekim porodicama se slavi i kao krsna slava. Tradicionalno, na Miholjdan se ne obavljaju kućni poslovi poput čišćenja i spremanja, ali se radovi na otvorenom ne smeju odlagati zbog dolazeće zime. Ova praksa odražava poštovanje prema tradiciji i običajima koji su se prenosili s generacije na generaciju.
Osobe rođene na ovaj dan smatraju se posebnima, povezane sa posebnim talentima i sposobnostima. Veruje se da će im sreća i blagostanje pratiti tokom života. Ova verovanja obogaćuju značaj praznika i doprinose duhovnom i kulturnom bogatstvu srpskog naroda.
Na Miholjdan, mnogi vernici posećuju crkve i učestvuju u liturgijama, moleći se za zdravlje i blagostanje svoje porodice i zajednice. Ovaj dan je prilika za okupljanje sa porodicom i prijateljima, a obeležavanje praznika često uključuje i tradicionalne jela i pića, koja su deo srpske kulturne baštine.
Važno je napomenuti da Miholjdan nije samo religiozni praznik, već i deo šireg kulturnog konteksta, koji se manifestuje kroz folklor, pesme i običaje. Narodne pesme i priče koje prate ovaj praznik često govore o hrabrosti, ljubavi i poštovanju prema tradiciji. Ove priče su deo identiteta srpskog naroda i doprinose očuvanju kulturne baštine.
U Srbiji, Miholjdan se slavi na različite načine, u zavisnosti od regije i lokalnih običaja. Praznik donosi radost i zajedništvo, te se u mnogim porodicama pripremaju posebna jela, a okupljanja često postaju prilika za razgovor i sećanje na pretke. Ljudi se prisete starih običaja i vrednosti, što dodatno osnažuje veze unutar zajednice.
Kako se Miholjdan slavi širom Srbije, tako i mnogi vernici, bez obzira na to gde se nalaze, nastoje da održe tradiciju i duh ovog značajnog praznika. Praznik Miholjdan predstavlja simbol vere, nade i zajedništva, koji okuplja ljude u molitvi i slavlju, podsećajući ih na važnost duhovnosti i povezanosti sa svojim korenima.
