U selima širom Srbije, tradicija gajenja voća kao što su jabuke, šljive i maline je duboko ukorenjena. Međutim, sve više ljudi odlučuje se za uzgoj egzotičnog voća, što je postalo sve popularnije zbog promena u klimatskim uslovima. Jedan od najzanimljivijih primera je domaćinstvo Milana Nikolića iz Bajine Bašte, koji se odlučio za gajenje kivija.
Milan je u razgovoru otkrio da se njegova porodica bavi uzgojem više tropskih vrsta voća, uključujući limun, pomorandžu i mandarine. Njihov kivi se pokazao kao vrlo zahvalna biljka koja ne zahteva prskanje niti đubrenje, a godišnje donosi oko stotinu kilograma plodova. „Kivi je organski i lako se prilagođava našim klimatskim uslovima“, ističe Milan. Tokom zime, mlade biljke će zahtevati zaštitu, ali već odrasli primjerci uspešno prezimljavaju.
Nikolić je prvu sadnicu kivija nabavio iz Crne Gore, a zatim je sam istraživao i kupovao sadnice u Beogradu. Njegova posvećenost biljnom svetu je očigledna, jer je čak izgradio posebnu prostoriju za biljke, što je koštalo više od fasade njihove kuće. „Ljubav prema biljkama je jača“, s ponosom ističe Milan.
Uzgoj citrusa i kivija postao je deo njihove svakodnevnice, a Milan napominje da su mandarine najlakše za održavanje. Njegov uspeh u uzgoju egzotičnog voća nije jedinstven. U Šumadiji, na primer, postignuti su slični rezultati sa bananama, koje su počele da rađaju u domaćinstvu Tomića kod Topole. Ova porodica je eksperimentalno posadila banane koje su, nakon tri godine, počele da donose plodove, ali su zahtevale posebne uslove kao što su obilje vode i svetlosti.
Stručnjaci ukazuju na to da klimatske promene u Srbiji postaju sve očiglednije. S obzirom na to da su zime sve blaže, postavlja se pitanje da li će se u budućnosti moći gajiti još egzotičnije vrste voća. Doktor bioloških nauka Duško Brković ističe da se uzgoj tropskog voća može smatrati hobijem, a ne masovnom praksom, jer bi to zahtevalo drastične klimatske promene koje trenutno nisu predviđene.
U prethodnim decenijama, voćke poput smokve i limuna su se smatrale egzotikom, dok su danas sve prisutnije. Sa porastom temperatura, gajenje tropskog voća u Srbiji postaje sve izvodljivije. Međutim, stručnjaci upozoravaju da voće uzgajano u Srbiji neće imati isti prinos i kvalitet kao ono koje se gaji u njegovom prirodnom staništu.
U svakom slučaju, entuzijasti poput Milana Nikolića i porodice Tomić pokazuju da se i na obroncima Tare i u Šumadiji može uspešno gajiti egzotično voće, čime se izaziva tradicija i otvara nova vrata za domaće voćarstvo.
