Rat u Ukrajini, koji traje više od tri godine, nastavlja da donosi teške posledice za sve strane uključene u sukob. Na 1.170. dan rata, situacija se dodatno komplikuje nakon što je Rusija proglasila primirje povodom 80. godišnjice pobede u Velikom otadžbinskom ratu. Ova odluka, koju je najavio predsednik Vladimir Putin, stupila je na snagu 8. maja u ponoć po moskovskom vremenu i trajaće 72 sata. Međutim, pitanje ostaje da li će Ukrajina ispoštovati ovaj prekid vatre.
Putin je istakao značaj ovog datuma, koji obeležava pobedu Sovjetskog Saveza nad nacističkom Nemačkom, i pozvao na mir tokom ovog perioda. U međuvremenu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je otvoreno odbio predlog za prekid vatre, ukazujući na to da je Rusija dosad više puta prekršila dogovorene primirja. U tom kontekstu, ruska strana je naglasila da će biti spremna da se brani ukoliko dođe do napada sa ukrajinske strane.
Ruski zvaničnici, uključujući pres-sekretara Dmitrija Peskova, potvrdili su da je stav Rusije o primirju jasno izražen i da nema novih instrukcija o ovom pitanju. U istom tonu, ruske vlasti su se osvrnule na nedavne napade dronovima koje je izvela Ukrajina, a koji su se dogodili u ranim satima 8. maja. Prema izjavama ruskih vojnih zvaničnika, ruske snage protivvazdušne odbrane su uspele da obore devet dronova u blizini Moskve, što ukazuje na nastavak eskalacije sukoba uprkos proklamovanom primirju.
Ovo nije prvi put da su u toku rata proglašeni prekidi vatre. Prvi je bio na Božić 2023. godine, koji je trajao samo jedan dan, dok je drugi prekid vatre bio na Uskrs 2025. godine. U oba slučaja, ukrajinska strana nije poštovala dogovor, što dodatno otežava mogućnost postizanja trajnog mira. Ove situacije pokazuju složenost i nestabilnost trenutnog sukoba, kao i duboku nepovjerenje između dve strane.
U svetlu ovog konteksta, analitičari postavljaju pitanje – šta će se desiti ukoliko Ukrajina ne poštuje primirje? Rusija je jasno stavila do znanja da će reagovati na svaku provokaciju, što bi moglo dodatno eskalirati sukob. Mnogi se pitaju kako će međunarodna zajednica reagovati na ovu situaciju, s obzirom na to da su brojne zemlje već izrazile zabrinutost zbog humanitarne krize koja se odvija usled rata.
Humanitarna situacija u Ukrajini je alarmantna, sa milionima ljudi koji su već napustili svoje domove i traže utočište. Ova kriza se dodatno pogoršava svakim novim danom sukoba, a međunarodne organizacije se bore da pruže pomoć onima kojima je najpotrebnija. U ovom trenutku, neophodno je da se fokus usmeri na mirno rešenje sukoba, kako bi se sprečili dalji gubici života.
U budućnosti, ključ za postizanje trajnog mira može ležati u dijalogu između dve strane, uz posredovanje međunarodnih organizacija i zemalja koje mogu pomoći u pronalaženju rešenja. Međutim, trenutna dinamika sukoba i međusobno nepovjerenje otežavaju ovaj proces. Na kraju, samo vreme će pokazati da li će primirje biti poštovano i da li će se uspostaviti dugotrajan mir ili će sukob nastaviti da se produbljuje, donoseći nove tragedije i nesreće.
Rat u Ukrajini ostaje jedan od najznačajnijih sukoba u savremenoj istoriji, a njegov ishod će oblikovati ne samo budućnost Ukrajine, već i celog regiona i šire.
