Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči izjavio je da su nedavni pregovori sa Sjedinjenim Američkim Državama u Ženevi bili jedni od najozbiljnijih koje je Iran do sada vodio. Tokom ovih razgovora, Teheran je izneo jasne zahteve vezane za ukidanje sankcija i proces ublažavanja tih sankcija. Arakči je naveo da su diskusije obuhvatale i pitanja vezana za iranski nuklearni program, naglašavajući da su obe strane saglasne da je neophodno da se konsultuju sa svojim prestonicama.
Tehnički pregovori će se nastaviti u Beču od ponedeljka, a očekuje se i novi krug indirektnih razgovora između Irana i SAD za manje od nedelju dana. Ova nova runda pregovora dolazi nakon treće runde indirektnih pregovora koja je održana u Ženevi. Prema rečima američkog novinara Baraka Ravida, koji se poziva na neimenovanog američkog zvaničnika, pregovori su bili „pozitivni“. Ravid je naveo da su nuklearni pregovori u Ženevi imali dobar ton, iako su izaslanici Bele kuće, Džared Kušner i Stiv Vitkof, bili „razočarani“ onim što su čuli tokom razgovora.
Tokom pregovora, SAD su postavile zahtev da svaki budući nuklearni sporazum sa Iranom bude neograničen, a jedan od ključnih zahteva je bio i da Iran odustane od svojih zaliha od 10.000 kilograma obogaćenog uranijuma. Ovaj zahtev je od suštinskog značaja za američku stranu, koja želi da obezbedi dugoročnu kontrolu nad iranskim nuklearnim programom.
Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova, Esmail Bagei, naglasio je ranije da je Iran spreman da nastavi pregovore koliko god bude potrebno. On je izjavio da je Iran u proces ušao „sa punom ozbiljnošću“ kako bi zaštitio svoje nacionalne interese. Bagei je takođe istakao da su pregovori fokusirani na nuklearno pitanje i da su iranski stavovi jasno preneti, uključujući i kroz posrednike iz Omana, kada je reč o ukidanju sankcija i iranskim nuklearnim pravima.
Ovi pregovori dolaze u trenutku kada je situacija u vezi sa iranskim nuklearnim programom postala sve napetija. Nakon povlačenja Sjedinjenih Američkih Država iz nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, Iran je započeo obogaćivanje uranijuma u većim količinama, što je izazvalo zabrinutost među međunarodnom zajednicom. Ovi pregovori, stoga, predstavljaju ključnu priliku za smanjenje tenzija i potencijalno postizanje dogovora koji bi mogao da dovede do ukidanja sankcija i ponovnog uspostavljanja međunarodnih odnosa.
Iako su pregovori već dali neke pozitivne signale, izazovi ostaju značajni. Prethodno iskustvo sa sličnim pregovorima pokazuje da je postizanje dogovora izuzetno teško, a mnogi analitičari su skeptični kada je reč o mogućnosti da se Iran u potpunosti odrekne svojih nuklearnih ambicija.
S druge strane, Iran je naglasio da je njegov nuklearni program isključivo mirnodopski i da teži razvoju tehnologije koja može doprineti civilnim potrebama. U tom kontekstu, Teheran insistira da su njegovi zahtevi za ukidanjem sankcija vezani za očuvanje nacionalnih interesa.
U narednim danima, pažnja će biti usmerena na nastavak pregovora u Beču, gde se očekuje da će se razgovarati o ključnim pitanjima koja su ostala otvorena. Međunarodna zajednica, uključujući evropske sile i Rusiju, takođe igra značajnu ulogu u ovim pregovorima, jer su oni zainteresovani za stabilnost u regionu i sprečavanje širenja nuklearnog oružja.
Sve u svemu, trenutni pregovori između Irana i SAD predstavljaju ključni trenutak u međunarodnim odnosima, a ishod će imati dalekosežne posledice ne samo za Iran, već i za globalnu sigurnost i stabilnost.
