Boris Subašić, novinar „Večernjih novosti“, je na svoj način istražio Svetu Goru Atonsku, prolazeći peške njenim stazama i upoznajući njenu fizičku i duhovnu geografiju. Njegovo putovanje rezultiralo je knjigom „Po Svetoj Gori Atonskoj: Putovanje za svetlom Preobraženja“, objavljenom od strane „Službenog glasnika“. U knjizi, Subašić deli svoja iskustva koja se dotiču ne samo arhitekture i umetnosti manastira, već i suštine i duhovnosti ovog svetog mesta.
Urednik knjige, Petar Arbutina, istakao je da svi ljudi koji posete Svetu Goru često osećaju potrebu da zapišu svoja osećanja, ali da se Subašićeva knjiga izdvaja po svojoj dubini. „Sveta Gora je mesto gde se niko ne rađa a život traje vekovima,“ rekao je Arbutina. U ovoj rečenici se može prepoznati večnost i nepromenljivost Svetog prostora, gde su manastiri i njihovi blagoslovi svedoci prošlosti, a u isto vreme i aktuelna stvarnost.
Subašićev pristup nije samo turistički; on se dotiče duhovne dimenzije koja je neodvojiva od fizičkog aspekta. Kroz razgovore sa brojnim posetiocima, novinar je otkrio da mnogi ljudi doživljavaju Svetu Goru kao mesto gde vreme staje. Međutim, Subašić se ne slaže sa tom tvrdnjom, smatrajući da se Sveta Gora neprestano menja pod uticajem događaja iz spoljnog sveta, što ilustruje kroz anegdotske situacije iz svoje knjige.
Miris svetogorskih duhovnih cvetova, kako ga opisuje Subašić, budi neodoljivu žudnju za povratkom. Osećanja boja, mirisa, tišina i zvukova oblikuju iskustvo hodočasnika dok istražuju šume i staze Atosa. Sveta Gora je više od fizičkog mesta; ona je unutrašnji dijalog svakog pojedinca koji se suočava sa sopstvenim nadama i strahovima.
U knjigama kao što su „Putnik po Svetoj Gori“ i „Idi za sobom: Tragovima srpskih putnika po stazama Svete zemlje“, centralna figura ostaje Sveti Sava. Ovaj svetac, koji je na Atosu postao mudriji i mirotvorniji, ostavio je dubok trag u srpskoj duhovnosti. Subašić ukazuje na to da je Sveti Sava zaveštao da patrijarh može biti samo onaj ko je išao njegovim putem i upoznao svet.
Jedna od ključnih poruka Subašićeve knjige je da je nepromenljiva snaga Svetog Atosa u njegovoj sposobnosti da privuče ljude različitih uverenja i namera. Neki dolaze kao monasi, drugi kao hodočasnici, a treći iz radoznalosti. Svi oni se suočavaju s pitanjima koja su važna za njihovu duhovnu potragu, kao i s onim od čega beže. Na Svetoj Gori, putnici se susreću sa sopstvenim iskušenjima, anđelima i demonima, a deo njih ostaje na tom svetom tlu, pozivajući ih da se vrate.
U zaključku, Subašićeva knjiga nije samo putopis, već i duboko promišljanje o duhovnosti, identitetu i večnim pitanjima ljudskog postojanja. Sveta Gora, sa svojom bogatom tradicijom i mističnom atmosferom, ostavlja snažan utisak na svakoga ko je poseti. Njena lepota leži ne samo u njenim manastirima i freskama, već i u duhovnom bogatstvu koje ona nudi. U svetu koji se neprestano menja, Sveta Gora ostaje stalan izvor inspiracije i unutrašnjeg mira za sve one koji traže svetlost na svom putu.
