U porti Manastira Svete Trojice u Stanjevićima, 4. jula biće izvedena predstava „Očevi i oci“, koja je u režiji Veljka Mićunovića i nastala prema istoimenom romanu Slobodana Selenića. Ova predstava je deo budvanskog festivala „Grad teatar“ i predstavlja značajan doprinos kulturnoj sceni.
Reditelj Veljko Mićunović je uoči izvođenja predstave govorio o njenim temama i značaju. On ističe kako „Očevi i oci“ predstavljaju nasleđe koje nosimo — duhovno, intelektualno i ideološko — i sa čim smo neminovno suočeni u svakodnevnom životu. Ove ideje se ne mogu lako otkloniti, jer stalno kopanje i prekopavanje istorije donosi sa sobom sećanja na prošlost koja nas proganja, nadzire i opominje.
U predstavi igraju talentovani glumci, uključujući Miloša Đorđevića, Nikolu Rakočevića, Aleksandra Vučkovića, Vanju Ejdusa, Vanju Milačić, Senu Đorović, Ivu Milanović i Nikolu Ristanovskog. Autorski tim, pored Mićunovića, uključuje dramaturga Katu Đarmati, scenografkinju Zoranu Petrov, kostimografkinju Mariju Marković Milojev, kompozitorku Nevenu Glušicu i dr Ljiljanu Mrkić Popović, koja je zadužena za scenski govor.
Predstava se bavi složenim odnosima između generacija, istražujući porodične dinamike i konflikte koji su prisutni u savremenom društvu. Kroz likove i njihove interakcije, publika može da oseti težinu nasleđa koje se prenosi sa jednog naraštaja na drugi. Na taj način, „Očevi i oci“ ne samo da osvetljavaju lične priče likova, već i širi društveni kontekst u kojem se ti odnosi razvijaju.
Slobodan Selenić, autor romana prema kojem je predstava rađena, poznat je po svojim delima koja istražuju ljudsku psihu i kompleksnost međuljudskih odnosa. Njegovi likovi često su u sukobu sa sopstvenim identitetom i očekivanjima društva, što ih čini univerzalnim i prepoznatljivim. U ovom delu, Selenić se bavi pitanjima identiteta, tradicije i modernizacije, a sve to kroz prizmu porodičnih odnosa.
Mićunovićev rediteljski pristup donosi novu dimenziju ovom klasičnom delu, koristeći savremene pozorišne tehnike i postavljajući ga u kontekst trenutnog društvenog trenutka. Njegova sposobnost da poveže klasične teme sa aktuelnim pitanjima čini ovu predstavu relevantnom i privlačnom široj publici.
Osim umetničkog aspekta, predstava takođe ima i edukativnu vrednost. Ona otvara dijalog o važnosti porodičnih odnosa i njihovom uticaju na pojedinca. U doba kada su porodične vrednosti često dovedene u pitanje, „Očevi i oci“ podsećaju nas na to koliko je važno razumeti svoje korene i nasleđe.
Kroz bogate karakterizacije i emocionalno snažne scene, gledaoci će biti uvučeni u svet likova koji se bore sa sopstvenim demonima. Ova predstava pruža prostor za refleksiju o vlastitim iskustvima i izazovima koje nosimo iz prošlosti.
„Očevi i oci“ su više od obične pozorišne predstave; to je poziv na preispitivanje sopstvenih odnosa, nasleđa i identiteta. U vremenu kada su porodice često rastrgane, a međuljudski odnosi površni, ova predstava može postati most za ponovno uspostavljanje dubljih veza.
U zaključku, predstava „Očevi i oci“ u režiji Veljka Mićunovića nudi jedinstvenu priliku da se kroz umetnost suočimo sa svojim nasleđem, istražujući složene dinamike porodičnih odnosa. Bilo da ste ljubitelj pozorišta ili neko ko želi da razume dublje slojeve ljudskog postojanja, ova predstava će vas sigurno inspirisati i naterati na razmišljanje.
