Tri glumca Narodnog pozorišta u Kikindi već 38 godina igraju istu predstavu u istom sastavu, što je čini jedinstvenom u zemlji. „Nastojnik“ Harolda Pintera najstariji je na kikindskoj sceni, a sigurno i veteran među predstavama koje se od premijere 1988. godine igraju u istoj podeli u kojoj su Branislav Knežević, Slavoljub Matić i Dragan Ostojić, koji je i reditelj. Pre nešto manje od četiri decenije, komad su radili kao tri mlada glumca, zajedno s njom stasavali i životno i glumački sazrevali. Sada je jedan od njih (Matić) već penzioner, a druga dvojica će ove godine u isti status. Možda, opet aktivni.
„Nastojnik“ je pred publikom na maloj sceni i nastao je u vreme amaterskog života kikindskog pozorišta. Akteri su, kaže Ostojić, mislili da će je igrati jedno leto, ali ona je sebi produžila život. Ova predstava postala je simbol opštine Kikinda i njenog pozorišnog nasleđa.
Za sve ove godine, predstava je pridobila srca mnogih gledalaca i ostavila dubok trag u lokalnoj kulturi. Ostojić, Knežević i Matić su u likovima Mek Dejvisa, Estona i Mika, tri siromaha i gubitnika koji dele oronuli stan, uspeli da prikažu ljudske sudbine na način koji izaziva empatiju i razumevanje. Ovi likovi su, kroz humor i dramu, oslikali realnost mnogih koji se bore sa životnim teškoćama.
Posle predstave „Pa, izvol‘te u Sakule“, „Nastojnik“ je jedina predstava u kikindskoj pozorišnoj istoriji koja je doživela 150 izvođenja. Ova brojka nije samo statistika, već pokazatelj da je predstava uspela da se održi u srcima publike i da je ostala relevantna kroz sve promene koje su se dešavale u društvu i kulturi.
Na prvom „Joakim festu“, glumci Ostojić, Knežević i Matić su dobili nagradu za najbolje muške uloge, čime su dodatno potvrdili svoj talenat i posvećenost ovom komadu. Njihova interpretacija likova je toliko snažna da je publika svake godine rado ponovo gleda, a mnogi se vraćaju da uživaju u istim šalama i dramatičnim momentima koji su se pokazali univerzalnim.
U vremenu kada se pozorišna scena brzo menja i kada se mnogi komadi igraju samo nekoliko puta pre nego što nestanu iz repertoara, „Nastojnik“ ostaje svetla tačka. Njegova trajnost može se pripisati ne samo talentu glumaca, već i dubokoj i univerzalnoj temi koju Pinter obrađuje – ljudskoj borbi za opstanak i dostojanstvo.
Kao što je Ostojić istakao, predstava je počela kao letnja igra, ali je njen uspeh nadmašio sva očekivanja. Pinterov tekst je prepun suptilnih psiholoških nijansi koje su glumci uspešno preneli na scenu. Ova predstava nije samo komedija; ona je i ozbiljna društvena kritika i refleksija ljudskih odnosa.
Iako su se glumci promenili tokom godina, njihova posvećenost i strast prema predstavi ostali su nepromenjeni. Ostojić, Knežević i Matić su kroz ovaj rad izgradili snažnu vezu, koja se ogleda u njihovoj međusobnoj interakciji na sceni. Oni su postali simboli pozorišne tradicije Kikinde, a njihovo zajedničko igranje kroz sve ove godine govori o snazi prijateljstva i umetničkog izražavanja.
Kako se približava kraj njihovih pozorišnih karijera, pitanje je šta će se desiti sa „Nastojnikom“. Mnogi se nadaju da će ova predstava nastaviti da živi, možda sa novim glumcima koji će doneti svežinu, ali i sa poštovanjem prema onome što su Ostojić, Knežević i Matić izgradili. Ova predstava nije samo deo njihove karijere, već i deo kulturne baštine Kikinde i srpskog pozorišta u celini.
Kikinda ponosno nosi tradiciju i priču o „Nastojniku“, koji će zauvek ostati simbol otpornosti i umetničkog stvaralaštva.
