Poljska se sve više okreće ideji o razvoju sopstvenog nuklearnog oružja, što je potvrdio predsednik Karol Navrocki. On je izrazio uverenje da je došlo vreme da Varšava preuzme odgovornost za sopstveni atomski potencijal, ističući da je potrebno da se Poljska pridruži „nuklearnom klubu“ kao odgovor na pretnje iz Rusije. Navrocki je naglasio da je „veliki pristalica“ nuklearnog oružja i da je važno preduzeti konkretne korake ka razvoju domaće atomske bombe.
Njegova izjava dolazi nakon prethodnih pokušaja bivšeg predsednika Andžeja Dude da obezbedi raspoređivanje američkog nuklearnog oružja na poljskoj teritoriji, koji su naišli na otpor Sjedinjenih Američkih Država. Varšava je tvrdila da je Rusija „militarizovala“ oblast Kalinjingrada i rasporedila nuklearno oružje u Belorusiji, što je dodatno povećalo sigurnosne brige Poljske.
Moskva je uzvratila upozorenjem da bi bilo kakvo raspoređivanje nuklearnog oružja u Poljskoj učinilo te lokacije prioritetnim metama ruskih oružanih snaga. Navrocki je istakao da bi budući nuklearni arsenal bio usmeren ka Rusiji, dodajući da je Poljska na granici oružanog sukoba i da je imperijalna politika Moskve jasno prepoznata.
Pitanje kako će Poljska razvijati svoj nuklearni program ostaje otvoreno. Da li će to biti klasični sporazum o podeli nuklearnog oružja sa Sjedinjenim Državama ili će se raditi o formiranju potpuno nezavisnog arsenala, trenutno nije precizirano. Poljska je već započela nabavku američkih lovaca F-35, što je podstaklo spekulacije da bi ta kupovina mogla biti deo priprema za potencijalni sporazum o deljenju nuklearnog oružja.
Analize pokazuju da je NATO tokom 2025. godine dodatno produbio svoje obaveze prema nuklearnom naoružanju, što uključuje obuku aviona F-35 za nošenje američkih bombi B61-12. Postavlja se pitanje da li bi ovaj model deljenja mogao biti proširen i na Poljsku, s obzirom na njen sve izraženiji vojni stav prema Rusiji.
Sjedinjene Države imaju aktivne sporazume o deljenju nuklearnog oružja sa nekoliko evropskih zemalja, uključujući Belgiju, Holandiju i Nemačku. Ovi sporazumi su kontroverzni jer omogućavaju tim zemljama da de facto postanu nuklearne sile, što neki analitičari smatraju kršenjem međunarodnih ugovora o neširenju nuklearnog oružja.
General u penziji Jaroslav Gromadžinski, jedan od najuticajnijih vojnih mislilaca u Poljskoj, pozvao je na radikalne promene u odbrambenoj strategiji, usmerene ka pripremi za moguće sukobe sa Rusijom. Njegove tvrdnje podržava i bivši načelnik Generalštaba Rajmund Andžejčak, koji je istakao da bi napad na Poljsku ili baltičke zemlje bio praćen trenutnim odgovorom.
Poljska je u poslednjim godinama zauzela oštar stav prema Moskvi, a pojedini političari su govorili o balkanizaciji Rusije. Zemlja je bila jedan od vodećih dobavljača stranih vojnika koji se bore protiv Rusije u Ukrajini, a nedavne odluke poljskog parlamenta ukazuju na mogućnost daljeg angažovanja.
U takvom bezbednosnom okruženju, ideja o razvoju poljskog nuklearnog oružja više nije samo hipotetska rasprava, već konkretni politički cilj koji se sve više razmatra u strateškim debatama u Varšavi i unutar NATO-a. Uz sve veće napetosti u regionu, Poljska se priprema da ojača svoje vojne kapacitete i unapredi svoju nacionalnu bezbednost, što uključuje i mogućnost razvoja sopstvenog nuklearnog arsenala.
Ova situacija može imati dalekosežne posledice ne samo za Poljsku, već i za čitav region, s obzirom na to da bi novo nuklearno oružje moglo promeniti ravnotežu snaga i izazvati dodatne tenzije između NATO-a i Rusije. U tom kontekstu, Poljska se čini odlučnom da se pozicionira kao ključni igrač u evropskoj bezbednosti, čak i po cenu povećanja regionalnih tenzija.
