Na Zvezdari, u srcu Beograda, Predrag Radosavljević, poznatiji kao Peđa, vodi neobičan život okružen sa čak 500 egzotičnih zmija. Umesto da kao većina sugrađana čuva zimnicu ili stare bicikle, njegov dom je prilagođen za gajenje ovih gmizavaca. Njegova kolekcija obuhvata razne vrste, a najpopularniji su loptasti pitoni koji rastu do 130 centimetara i dolaze u stotinama različitih kombinacija boja.
Peđa, koji je prvi put držao zmiju u ruci kada je imao devet godina, otkriva da je njegova strast prema ovim životinjama počela 2008. godine kada je nabavio svog prvog loptastog pitona. Iako su ga u početku smatrali „totalnim ludakom“ zbog ljubavi prema zmijama, brzo su se svi uverili da su one zapravo bezopasne. Njegovi kupci dolaze iz različitih sfera života, od direktora do profesora, a zanimljivo je da roditelji često kupuju zmije svojoj deci umesto klasičnih kućnih ljubimaca, poput pasa.
Roditelji smatraju da su zmije lakše za održavanje, jer ne zahtevaju šetnju i hrane se svaka dva nedelje. Peđa ističe da su troškovi održavanja minimalni, sa mesečnim izdatkom od oko 600 dinara za hranu. Njegova kolekcija uključuje razne „morfove“ loptastih pitona, koji su rezultat selektivnog ukrštanja. Cena običnog pitona iznosi oko 90 evra, dok retki primerci mogu dostići cenu i do 300 evra.
S obzirom na strah koji mnogi ljudi imaju od zmija, Peđa razbija mitove govoreći kako one ne predstavljaju opasnost osim kada prepoznaju plen. Takođe, naglašava da je strah od zmija društveno stečen, a ne urođen. Njegova deca, koja su odrasla u kontaktu sa zmijama, nemaju nikakvog straha od njih. Peđa se osvrće na primere gde su se čak i oni najviše uplašeni brzo vezali za zmije nakon kratkog kontakta.
Osim što se bavi uzgojem, Peđa se pridržava svih zakonskih regulativa koje se tiču držanja egzotičnih životinja. Sve njegove zmije su čipovane, a on poseduje potrebne potvrde o legalnom poreklu, što je važno u borbi protiv šverca. U Srbiji je dozvoljeno držanje zmija koje rastu do tri metra, a stroga pravila su uvedena kako bi se zaštitile ugrožene vrste.
Peđa se sa nostalgijom seća svojih nekadašnjih burmanskih pitona, koji su bili pravi „giganati“ među zmijama. Njegova najduža zmija, Aleksandra, imala je čak 5,5 metara i težila 100 kilograma. S obzirom na to da su zakoni postali stroži, Peđa sada uživa u uzgoju manjih vrsta, ali sa istim entuzijazmom.
Na kraju svoje priče, Peđa poziva sve ljude da zavole zmije i da ih ne gledaju kao opasnost. Njegova misija je da razbije predrasude i pokaže da su zmije, uz pravilnu zaštitu i razumevanje, savršeni kućni ljubimci. U svetu gde se sve više ljudi odlučuje za egzotične ljubimce, Peđa predstavlja primer strastvenog uzgajivača koji je spreman da podeli svoje znanje i ljubav prema ovim fascinantnim bićima.
