U svakom našem teatru tokom jula podvlači se crta i svode umetnički bilansi za proteklu sezonu. U Narodnom pozorištu Priština sa sedištem u Gračanici, ovi poslovi odvijaju se u posebnim okolnostima. Upravnik gračaničkog teatra, Predrag Radonjić, ističe da je završena prolećna sezona, te da je protekli period bio bogat i uspešan. Ove godine, predstava „Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja“, u režiji Jane Maričić, je imala zaostalu premijeru koja je igrana u Beogradu i drugim gradovima Srbije, a naišla je na dobar prijem.
Među predstavama koje su se izvele, „Pepeljuga“ po tekstu Igora Bojovića, u režiji Milana Karadžića, bila je prva. Ova predstava je rađena u koprodukciji sa Fakultetom umetnosti u Kosovskoj Mitrovici. Nakon toga, usledila je predstava „To smo mi“, koju je režirala Olja Đorđević. Ovaj projekat bavio se biografijama i životnim iskustvima mladih glumaca sa KiM.
Trenutno se radi na novoj predstavi „Kosovski ciklus“, koju reditelj Nikola Zavišić posvećuje srpskoj epici. Radonjić naglašava da će predstava imati bogatu koreografiju i mnogo plesno-pevačkih elemenata. Uverava da će biti umetnički provokativna, a da će tekst ostati u desetercu, ali u modernim i alternativnim aranžmanima. On ističe važnost narodnog stvaralaštva i potrebu da se ono iznese na scenu.
Radonjić podseća da su dela Ljube Simovića, poput „Hasanaginice“, postala klasika koja se oslanja na narodnu poeziju. Smatra da je potrebno više takvih dela, iako su retko uspevale takve konekcije. Uzimajući u obzir specifične okolnosti u kojima se pozorište nalazi, Radonjić naglašava da je važno nastaviti sa radom, uprkos pritiscima i pretnjama od strane institucija na KiM.
U razgovoru o narednoj godini, Radonjić otkriva planove za predstavu za decu, koja će se raditi u saradnji sa Fakultetom umetnosti u Kosovskoj Mitrovici. Najverovatnije će to biti „Pokondirena tikva“ u osavremenjenoj adaptaciji. Takođe, planira se i koprodukcija sa Nikšićkim pozorištem, uz učešće i Kruševačkog pozorišta.
Gračanički teatar će biti domaćin festivala „Veliki i Mali Joakim“, što je značajna stvar za kulturni život Srba na KiM. Radonjić se nada da neće biti političkih i bezbednosnih problema u realizaciji festivala. On smatra da je važno pružiti kulturni život Srbima na KiM i da je njihova misija bitna za opstanak.
Tokom razgovora, Radonjić naglašava da su suočeni sa pritiscima, ali da su odlučni da nastave sa radom. Njihovo malo pozorište, koje ne poseduje svoju zgradu, uspelo je da realizuje sve planove, uprkos izazovima. Radonjić veruje da je najbolji način da se održi pozorišna scena na KiM da se nastavi sa radom i da se pruži podrška umetnicima.
U svetlu svih ovih izazova, Radonjić ističe da je važno ne podleći pritiscima i da se nastavi sa kulturnim delovanjem. On smatra da bi bojkoti doveli do gašenja srpskih institucija, što nije cilj. Njihova misija je da pruže kulturni život i da održe tradiciju, koja je od suštinskog značaja za srpsku kulturu.
Na kraju, Radonjić se osvrće na buduće projekte i naglašava važnost saradnje sa drugim pozorištima, kako iz Srbije, tako i iz regiona. On se nada da će se nastaviti sa radom na predstavama koje će doprineti očuvanju kulturne baštine i pružiti priliku mladim umetnicima da se izraze. Kulturni život na KiM, prema njegovim rečima, ostaje vitalan i važan za zajednicu, a pozorište igra ključnu ulogu u tom procesu.
