Porodica žrtava, Predraga i Ivane Novaković, izrazila je duboko nezadovoljstvo presudom koja je izrečena Branku Pušici, ubici njihovih najmilijih. Presuda koja iznosi 18 godina zatvora za dvostruko ubistvo, smatraju je nedovoljnom s obzirom na tragične posledice koje je zločin ostavio na dvoje maloletne dece, koja su ostala bez oba roditelja. Tačno godinu dana nakon strašne noći kada je Pušica napao kafić u Arilju, osuđen je na 17 godina za ubistvo i godinu dana za nedozvoljeno držanje oružja.
Ubica je tokom hapšenja izgovorio jezivu rečenicu, izražavajući žaljenje što deca Novaković nisu bila prisutna kako bi „završio posao“. Nenad Novaković, brat ubijenog Predraga, u strahu se pita šta će se desiti kada Pušica izađe na slobodu, smatrajući da bi mogao biti pušten posle dve trećine izdržane kazne, što znači da bi mogao biti slobodan već za 10 ili 11 godina.
Tužilaštvo je ukazalo na to da je zločin izvršen iz niskih pobuda i bezobzirne osvete. U izrečenoj presudi, sudija Dejan Vlahović je istakao da je Pušica doveo u opasnost više od osam ljudi tokom napada, ali Nenad ne može da razume kako je presuda tako blaga. On je bio šokiran kada je shvatio da je život njegovog brata i snaje vredan samo pet i po godina zatvora po žrtvi.
Nenad se priseća trenutka kada je morao da objasni deci šta je presuda značila. Njegova starija devojčica mu je poslala poruku, pokušavajući da ga umiri, ali on je bio duboko potresen. Ubica je, prema njegovim rečima, pokušao da im izrazi saučešće, ali se čini da se kaje samo zbog svoje situacije, a ne zbog gubitka života koje je izazvao.
Nenad je dao do znanja da će se tužilac žaliti na ovu presudu, nadajući se da će to poslati jasnu poruku društvu da ljudski život ne može biti tako jeftin. Ovaj slučaj ostavlja pitanja o vrednosti života u Srbiji i o pravdi za žrtve. On oseća da su oni, osim što su izgubili svoje voljene, izgubili i na suđenju, gde su se osećali nemoćno.
U tom svetlu, Nenad razmišlja o tome kako će zaštititi svoju decu od potencijalnog povratka ubice. Izražava zabrinutost da bi se deca mogla susresti sa njim kada izađe iz zatvora, što bi moglo biti traumatično. Zbog toga razmatra mogućnost da se preseli sa decom na sigurnije mesto, iako zna da mnogi roditelji nemaju tu privilegiju.
Na kraju, Nenad naglašava da će, ako ostane ovakva situacija, morati da skloniti svoju decu daleko, jer ne želi da rizikuje njihov život i sigurnost. On se oseća izgubljeno, ne znajući kako da se suoči sa ovom situacijom, a presuda koju je dobio ubica njegovih najmilijih ostavlja ga u strahu i patnji.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da je pravda u ovom slučaju doživela ozbiljan udarac, ostavljajući porodicu Novaković u dubokom bolu i strahu za budućnost. Njihova priča odražava bol i frustraciju mnogih porodica koje su izgubile svoje voljene u nasilju, a pravda se čini kao nedostižan cilj.
