Vašington – Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, nedavno je govorio o carinskim merama koje je predložio protiv Kine, istakavši da carina od 100 odsto na kinesku robu ne bi bila održiva. U intervjuu za Foks njuz, Tramp je rekao: „To nije održivo, ali brojka je takva. Prinudili su me da to uradim.“ Ove izjave dolaze u trenutku kada su odnosi između SAD i Kine na niskom nivou, a trgovinski rat između dve zemlje traje već nekoliko godina.
Tramp je najavio da će se sastati sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u naredne dve nedelje, izražavajući nadu da će se odnosi između dve nacije poboljšati. Ovaj sastanak dolazi u vreme kada su tenzije između SAD i Kine dodatno povećane zbog pitanja trgovine, tehnologije i vojne moći.
Kina je, s druge strane, izdala saopštenje 9. oktobra, u kojem je obavestila da neće dozvoliti izvoz materijala od retkih zemnih minerala koji se koriste u vojne svrhe. Ova odluka može dodatno pogoršati već napete odnose između dve zemlje, a mnogi analitičari smatraju da bi mogla imati značajan uticaj na globalnu ekonomiju, s obzirom na to da su retki zemni minerali ključni za proizvodnju modernih tehnologija, uključujući elektroniku i vojne sisteme.
Trgovinski rat između SAD i Kine započeo je 2018. godine, kada je Tramp uveo carine na kinesku robu u vrednosti od stotine milijardi dolara, tvrdeći da Kina ne poštuje trgovinske dogovore i da odlaže pravednu konkurenciju. Kina je uzvratila uvođenjem carina na američku robu, što je dovelo do uzajamnog povećanja cena i smanjenja trgovinske razmene.
Trampovi predlozi za carine su izazvali podeljene reakcije među ekonomistima i poslovnim liderima. Dok neki veruju da su mere potrebne kako bi se zaštitili američki radnici i industrija, drugi upozoravaju da bi carine mogle uzrokovati ekonomske posledice koje bi se negativno odrazile na potrošače i preduzeća u SAD-u. Povećane cene uvozne robe mogle bi smanjiti kupovnu moć američkih potrošača, što bi dodatno usporilo ekonomiju.
Osim ekonomskih implikacija, trgovinski sukob između SAD i Kine ima i šire geopolitičke posledice. Ove dve sile se takmiče za dominaciju u različitim oblastima, uključujući tehnologiju, vojnu moć i uticaj u globalnim poslovima. U tom kontekstu, sastanak Trampa i Si Đinpinga mogao bi biti ključan za buduće odnose između dve zemlje, ali i za globalnu stabilnost.
Pored trgovinskih pitanja, Tramp i Si će verovatno razgovarati i o drugim važnim temama, uključujući klimatske promene, bezbednost u regionu Azije i Pacifika, kao i pitanja ljudskih prava. Ova pitanja su često bila izvor nesuglasica između SAD i Kine, a njihovo rešavanje može biti ključno za poboljšanje bilateralnih odnosa.
U svakom slučaju, Trampova izjava o carinama i predstojeći sastanak sa Si Đinpingom pokazuju da su odnosi između SAD i Kine i dalje složeni i izazovni. Dok se obe strane pripremaju za nastavak pregovora, ostaje da se vidi da li će uspeti da pronađu zajednički jezik i postignu dogovor koji bi mogao da ublaži tenzije i donese korist obe ekonomije.
U svetlu ovih događaja, analitičari će pažljivo pratiti razvoj situacije, jer svaka odluka koja bude donesena može imati dalekosežne posledice za globalnu ekonomiju i diplomatske odnose.
