U Savremenoj galeriji u Subotici, 10. jula 2023. godine, održano je predavanje pod nazivom „Pobunjena umetnost. Beleške o umetnosti koja je pružala otpor“, koje je vodila kustoskinja Nela Tonković. Ovaj edukativni program je deo šire izložbe „Hladni bes. Enformel u kolekciji Savremene galerije Subotica“. Predavanje se fokusiralo na umetnička dela koja su nastala kao odgovor na društvene nepravde, ratove i represiju kroz istoriju.
Tokom predavanja, Nela Tonković razmatrala je umetničke izraze koji su se pojavili iz potrebe za otporom protiv dehumanizacije i otuđenja u društvu. Umetnost je uvek imala moć da se suprotstavi nasilju i da osvetli tamne strane ljudske prirode i društvenih sistema. Kroz analizu dela različitih umetnika, publika je imala priliku da razume kako su umetnici kroz vekove reagovali na nasilje, represiju i zaborav.
Jedan od ključnih umetnika koji je bio pomenut u predavanju je Fransisko Goja. Njegova dela, posebno ona iz perioda rata, prikazuju strahote ljudskog postojanja i posledice ratnih sukoba. Goja je kroz svoje slike uspeo da prenese emocije i patnje ljudi suočenih s brutalnošću rata, čime je dao glas onima koji su često ostajali neprimećeni.
S druge strane, Doris Salcedo, savremena kolumbijska umetnica, koristi svoje radove da osvetli savremene traume i društvene probleme. Njena dela često se bave pitanjima gubitka i bola, istražujući kako nasilje utiče na pojedince i zajednice. Salcedo stvara umetničke instalacije koje su emotivne i snažne, pozivajući publiku da razmisli o težini gubitka i stradanja.
Osim Goje i Salcedo, predavanje je obuhvatilo i druge ključne umetničke pravce i autore koji su kroz svoje radove pružili otpor protiv represije i nasilja. Umetnici poput Edvarda Munča, Pabla Pikasa i mnogih drugih, kroz svoja dela, istraživali su ljudsku patnju i borbu, dok su istovremeno radili na očuvanju sećanja na zaboravljene žrtve.
Umetnost se često koristi kao sredstvo otpora i kritike društvenih normi. Tokom istorije, umetnici su koristili svoje talente da skrenu pažnju na nepravde i zlo koje ih okružuje. Njihova dela su često bila inspiracija za pokrete otpora i borbu za ljudska prava. U ovom smislu, umetnost postaje ne samo sredstvo izražavanja, već i alat za promenu.
Kroz različite umetničke forme, kao što su slikarstvo, skulptura, instalacija i performans, umetnici su uspeli da prenesu snažne poruke i emocije. Umetnost je sposobna da pokrene diskusiju i podstakne ljude na razmišljanje o važnim pitanjima koja se tiču ljudskih prava, pravde i slobode.
U savremenom svetu, umetnost i dalje igra ključnu ulogu u borbi protiv nepravde i nasilja. Umetnici nastavljaju da koriste svoje radove kao platforme za osnaživanje zajednica i podizanje svesti o društvenim problemima. Takođe, umetnost omogućava ljudima da se povežu i razmene iskustva, čime se stvara osećaj zajedništva i solidarnosti u borbi protiv zla.
Predavanje Nela Tonković je pružilo uvid u bogatu istoriju umetnosti kao sredstva otpora, kao i u njenu sposobnost da ostane relevantna i snažna u savremenom društvu. Kroz dela umetnika koji su se borili protiv nasilja i represije, publika je mogla da sagleda kako umetnost može da inspiriše promene i pruži glas onima koji su često zapostavljeni.
U zaključku, „Pobunjena umetnost“ nije samo predavanje o umetnosti, već i poziv na akciju i promišljanje o ulozi koju umetnost ima u oblikovanju društva. Umetnost koja pruža otpor ostaje snažan alat za kritiku i promenu, podsećajući nas da je svaki glas važan i da umetnost može biti moćno sredstvo za borbu protiv nepravde.
