Akademik Todor Stevanović, izuzetna ličnost srpske umetnosti, preminuo je početkom februara 2026. godine. Njegov poslednji rad, knjiga pod nazivom „Svetlost, Linija, Gavran“, objavljena je zahvaljujući kolekcionarima i prijateljima, uključujući porodicu Vićić, koja je takođe pomogla u dizajnu korica. Ova knjiga sadrži crteže i zapise umetnika, a centralni motiv je gavran, ptica koja je u Stevanovićevom stvaralaštvu od posebnog značaja.
U uvodu knjige, istoričarka umetnosti Milica Vićić piše o prvom susretu Todora sa gavranom, koji se odigrao u njegovom detinjstvu u selu Zalužnju kod Leskovca. Ova ptica, prema njenim rečima, predstavlja simbol inteligencije i duboke svesti, a umetnik ju je često apstrahovao i razlagao na geometrijske oblike koristeći kombinacije boja. U svom stvaralaštvu, Stevanović nije video samo pticu, već je istraživao njenu suštinu, koristeći crnu, belu i teget-ljubičastu boju.
Gavran se pojavljuje ne samo u crtežima, već i u umetnikovoj himni „Ja sam ti“, koja je štampana na više jezika. U ovoj himni, gavran simbolizuje sunčevu svetlost i pozitivnost, a Stevanović je istakao da su sve ptice pozitivne jer pripadaju prirodi. U njegovoj viziji, umetnost je prirodna sila koja deluje kroz čoveka oslobođenog predrasuda i znanja o umetnosti.
Vićićeva naglašava da je Stevanović verovao da umetnost predstavlja deo energetskog toka koji teče pravolinijski. Motiv gavrana nastavlja da leti kroz vreme, predstavljajući umetničku energiju koja neprestano evoluira. Umetnik je gledao u gavrana bez straha, apstrahovao ga i davao mu slobodu transformacije, čime je stvorio utisak vanvremenske umetnosti.
U svom poslednjem razgovoru, Todor je podelio svoja osećanja o umetnosti i letu. On je smatrao da je umetnost slobodna i nedodiriva, daleko od sumorne svakodnevice. „Let je sloboda“, govorio je, ističući da kroz umetnost leti kroz svoj život.
Gavran se takođe može posmatrati kao simbol svetlosti u Todorovom opusu. Prema Milici Vićić, njegov potpis u slovu T sadrži pticu u letu, čime se dodatno povezuju svetlost i umetnost. Tokom svog stvaralaštva, Todor se često vratio motivu ptica, a njegova profesorka, akademik Cuca Sokić, nazvala ga je „Todor-ptica“ zbog ovog ponavljajućeg motiva.
Knjiga „Svetlost, Linija, Gavran“ predstavlja ne samo umetnikov rad, već i njegovu filozofiju o umetnosti i životu. Stevanović je kroz svoje delo pokušao da prikaže umetnost kao proces slobodnog izražavanja i istraživanja, gde se priroda i umetnost stapaju. Njegov pogled na gavrana kao simbol svetlosti i slobode ostavlja snažan utisak, naglašavajući da umetnost ne mora biti vezana za konvencionalne teme i norme. Kroz svoj rad, Todor Stevanović je ostavio neizbrisiv trag u svetu umetnosti, a njegova filozofija će nastaviti da inspiriše buduće generacije umetnika.
U čast njegovom delu, komemorativni skup „Sećanje na akademika Todora Stevanovića“ biće održan u Svečanoj sali SANU, gde će se okupiti prijatelji, porodica i poštovaoci njegovog stvaralaštva. Njegovo nasleđe nastavlja da živi kroz umetnost, a crna boja gavranova, koju je on video kao svetlost, postaje simbol trajne inspiracije i kreativnosti.
