Od kada se francuski predsednik Emanuel Makron pojavio u javnosti sa naočarima za sunce, prodaja tih naočara je doživela pravi bum. Prema informacijama iz francuskih medija, naočare su čak postale deo asortimana onlajn prodavnice Jelisejske palate. Naime, novi model naočara, pod nazivom Pacific S01-EliseeX, koji proizvodi kuća Anri Žilijen, ima plava stakla i srebrni okvir, a cena im je 659 evra.
Makron je ove naočare nosio na nedavnom Međunarodnom ekonomskom forumu u Davosu, gde je izgledao kao da se protivi politici američkog predsednika Donalda Trampa. Njegovo pojavljivanje u ovim naočarima izazvalo je brojne spekulacije i šale na društvenim mrežama, gde su neki komentatori primetili da Makron pokušava da izgleda kao Tom Kruz u filmu „Top Gun“. Međutim, kasnije se ispostavilo da je Makron imao neku benignu očnu infekciju i da su mu naočare bile preporučene od strane lekara.
Vlasnik brenda Anri Žilijen izrazio je iznenađenje zbog skoka prodaje naočara, koji je počeo odmah nakon što je Makron prvi put viđen u njima. U kratkom vremenskom periodu, više od 500 pari ovih naočara prodato je putem interneta, što je značajno povećanje u odnosu na raniju produkciju kompanije koja je do tada godišnje proizvodila samo 1.000 pari, uključujući 200 modela Pacific S01. Ove naočare se prave u malim radionicama na jugoistoku Francuske i zahtevaju visok nivo stručnosti i posvećenosti.
U 2024. godini, Makron je naručio dva para ovih naočara — jedan za sebe, a drugi kao poklon jednom ministru tokom samita G20. Ovaj model naočara, koji se delimično izrađuje zlatnim koncem, zahteva 279 različitih radnji i gotovo četiri meseca predanog rada.
Ova situacija sa naočarima za sunce nije samo zanimljiva zbog samog proizvoda, već i zbog šireg konteksta. Naime, sve više lidera i javnih ličnosti koristi modnu industriju kao sredstvo za prenos poruka ili kao alat za oblikovanje svog imidža. U ovom slučaju, Makronove naočare su postale simbol njegovog stava prema američkoj politici i način izražavanja ličnog stila. U svetu gde su vizuelni identiteti postali ključni za političku komunikaciju, svaki detalj, uključujući naočare, može imati značajnu ulogu.
Osim toga, fenomen „viralnog marketinga“ koji se dogodio nakon Makronovog pojavljivanja u ovim naočarima ukazuje na to kako društvene mreže i javne ličnosti mogu uticati na potražnju za određenim proizvodima. U trenutku kada je predsednik nosio naočare, društvene mreže su preplavili postovi i komentari, i to ne samo u Francuskoj, već i širom sveta, što je dodatno doprinelo popularnosti ovog proizvoda.
Ovaj slučaj takođe postavlja pitanje o etici u politici i marketingu. Kada političari koriste određene proizvode ili brendove kako bi oblikovali svoj imidž, to može izazvati rasprave o autentičnosti i iskrenosti. Da li Makron nosi naočare jer ih zaista voli ili zato što želi da promoviše određeni stil? Ova vrsta pitanja može otežati percepciju političkih lidera u očima javnosti.
U zaključku, Makronove naočare za sunce nisu samo modni dodatak; one su postale simbol njegove političke strategije i način na koji se bavi globalnim pitanjima. Ovaj primer pokazuje kako moda i politika mogu biti isprepletene i kako jedan mali detalj može izazvati velike promene u potražnji i percepciji. U svetu gde je slika često važnija od reči, moda postaje sve važniji alat u rukama političara, a Makron je to savršeno iskoristio.
