Olivera Grastić Jelić, dugogodišnja glumica Pozorišta „Boško Buha“, preminula je u 91. godini života. Njena karijera obuhvatila je više od šest decenija, tokom kojih je ostavila neizbrisiv trag na jugoslovenskoj pozorišnoj sceni. Grastić Jelić je rođena 1934. godine, a tokom svoje karijere igrala je na scenama brojnih pozorišta, uključujući Jugoslovensko dramsko pozorište, Atelje 212 i Narodno pozorište Sombor.
Prva uloga koju je odigrala u Pozorištu „Boško Buha“ bila je 1959. godine u predstavi „Susret“, koju je režirao Bojan Stupica. Od tada, Grastić Jelić je postala simbol ovog pozorišta, ostajući mu verna sve do penzije. Njene najpoznatije uloge uključuju Beki Tačer u „Tomu Sojeru“, kao i uloge u predstavama kao što su „Biberče“, „Carev slavuj“, „Kapetan Džon Piplfoks“ i „Ćorsokak“.
Ona je često isticala važnost publike u svom radu. „Deca su najbolja publika, pa je stoga za mene čast kada čujem da me vole,“ izjavila je jednom prilikom. Grastić Jelić je verovala da je pozorište život i da je publika jedini pravi sudija vrednosti glumca. Izjavila je i da se ne smatra dramskom prvakinjom, jer je u njenoj karijeri bilo trenutaka kada je igrala princeze, ali i obične devojčice. Ova fleksibilnost joj je omogućila da se odmakne od glavnih uloga i uživa u različitim pozicijama na sceni.
Njena karijera nije obuhvatala samo pozorište, već je bila prisutna i na televiziji i u filmu, gde je takođe ostvarila značajne uloge. Grastić Jelić je bila poznata po svojoj sposobnosti da se prilagodi različitim žanrovima i ulogama, te je često bila angažovana za predstave koje su se bavile temama bliskim deci i porodicama.
U pozorištu „Boško Buha“, Grastić Jelić je postala omiljena među mališima, a njene predstave su bile neizostavna tačka okupljanja dece i njihovih roditelja. Njena energija i strast prema glumi doprineli su stvaranju nezaboravnih trenutaka na sceni, a njena posvećenost umetnosti ostavila je dubok trag na sve generacije gledalaca.
Deset godina nakon što je započela svoju karijeru u „Bošku Buhi“, Olivera je proslavila ovaj jubilej razgovorom u kojem je podelila svoja osećanja prema pozorištu. Njen entuzijazam za rad i ljubav prema publici bili su očigledni. „Iz predstave u predstavu vreme brzo teče. Kao da je juče bilo kada su se vrata Akademije zatvorila,“ prisetila se svojih početaka.
Olivera Grastić Jelić je bila više od samo glumice; ona je bila učiteljica i inspiracija mnogim mladim glumcima koji su dolazili u svet pozorišta. Njena sposobnost da prenese emocije i poveže se s publikom bila je izvanredna, a njen doprinos pozorištu „Boško Buha“ će se pamtiti dugo nakon njenog odlaska.
U svetu gde se pozorište često suočava s izazovima, Oliverina posvećenost umetnosti i njen entuzijazam za rad ostali su svetionik nade i inspiracije za sve one koji veruju u moć pozorišne umetnosti. Njena ostavština će živeti kroz predstave koje je pomogla da stvori i kroz generacije glumaca koje je inspirisala.
Na kraju, Olivera Grastić Jelić će ostati zapamćena kao jedna od najomiljenijih i najcenjenijih figura u srpskom pozorištu, čija će ljubav prema umetnosti i dalje biti inspiracija budućim generacijama. Njen doprinos pozorištu „Boško Buha“ i šire, predstavlja neizbrisiv deo kulturne baštine Srbije.
