Jedini srpski teatar koji se „pridružio“ beogradskom Narodnom pozorištu i pre dve godine osnovao svoj muzej je NP Timočke Krajine „Zoran Radmilović“ u Zaječaru. Ovaj teatar nije samo institucija umetnosti, već postaje centar kulturnih događanja u gradu, čime se Zaječar izdvaja kao posebno mesto tokom leta, kada ostali teatri često zatvaraju svoja vrata.
Direktor pozorišta, Vladimir Đuričić, ističe da na letnjoj sceni Pozorišnog muzeja prisustvuje između osamdeset i stotinu posetilaca, a programi su raznovrsni i obuhvataju monodrame, duodrame, kao i koncerte španske i italijanske muzike. Osim toga, u planu su i likovne kolonije, gde će umetnici svakodnevno stvarati u ovom prostoru. „Jednostavno, stalno se nešto dešava,“ naglašava Đuričić, dodajući da pozorište organizuje i ciklus evropskog filma, promocije knjiga i večeri klasične gitare.
Zgrada u kojoj se nalazi pozorište nekada je bila legat Nikole Pašića, ali je vremenom propadala i postala sklonište za sumnjive ličnosti. Đuričić objašnjava kako su u saradnji sa gradonačelnikom uspeli da preuzmu zgradu, a zatim je brzo i jeftino renoviraju, stvarajući pozorišni prostor, galeriju i letnju scenu. U suterenu su smešteni magacin i apartman za gostujuće umetnike.
Ulaz na sve programe je slobodan, što dodatno privlači posetioce, uključujući školske ekskurzije. Pozorišni muzej se može pohvaliti stalnom postavkom, kao i izložbom pozorišnih plakata od osnivanja teatra, koje će sledeće godine obeležiti osamdeset godina postojanja. U muzeju se čuva oko pet stotina predstava, a među izloženim materijalima nalaze se i prvi pozorišni plakat iz 1946/1947. godine.
Osim plakata, u muzeju se čuvaju i razni drugi predmeti, uključujući kostime i fotografije. Mnogi glumci koji su na različite načine vezani za zaječarsko pozorište poklonili su svoje lične predmete ovoj instituciji, među kojima su i darovi poznatih imena kao što su Cacija Mihailović, Irfan Mensur, Tanja Bošković, Svetlana Bojković i mnogi drugi. Letnja scena nosi ime po glumcu Nenadu Ciganoviću, a pozorište neguje sećanje na dramske umetnike koji su bili angažovani u Zaječaru, kao što su Milan Srdoč i Đorđe Pura.
Đuričić dodaje da pozorište ima tri zgrade: teatra, muzeja i zgradu na Timoku, koja takođe ima malu salu sa 206 mesta. Ova infrastruktura omogućava teatru da svake godine realizuje sedam premijera, kao i tri pozorišna festivala: Dečji festival, festival Malih formi i „Dane Zorana Radmilovića“. Ovim aktivnostima NP Timočke Krajine nastavlja da radi tokom cele godine, bez letnje pauze, što ga čini jedinstvenim u Srbiji.
Uprkos izazovima koje donosi organizacija kulturnih događanja tokom leta, Đuričić je ponosan na postignuća pozorišta. „Radimo dvanaest meseci godišnje, ne stajemo,“ zaključuje on. Ova posvećenost i energija doprinose stvaranju bogate kulturne ponude u Zaječaru, čime se ovaj grad izdvaja kao važno mesto za pozorišnu umetnost u Srbiji.
Tako, NP Timočke Krajine „Zoran Radmilović“ ne samo da čuva bogatu pozorišnu tradiciju, već i aktivno doprinosi kulturnom životu zajednice, obogaćujući ga različitim programima i događanjima koja su otvorena za sve. Ova institucija predstavlja svetlu tačku u srpskom pozorištu, pokazując da kultura može da cveta čak i u manjim sredinama.
