U okviru festivala domaćeg dramskog pisca, drama Đorđa Petrovića je izabrana za Glavni program, a njena režija je poverena Miji Knežević. Ova predstava se bavi izuzetno važnom, ali često minimiziranom temom u Srbiji – krađom beba iz porodilišta. Ova pojava, koja je zahvatila društvo u različitim periodima, uključuje učešće lekara, policije i drugih institucija, što dodatno komplikuje situaciju i postavlja niz etičkih pitanja.
Krađa beba iz porodilišta predstavlja ozbiljan društveni problem koji se, nažalost, dešavao tokom različitih istorijskih perioda. Ova tema nije samo bolna za porodice koje su postale žrtve, već i za društvo u celini koje se suočava sa posledicama ovakvih dela. U predstavi, Petrović istražuje emocije i dileme ljudi koji su bili neposredno pogođeni ovim fenomenom, kao i one koji su, u različitim ulogama, doprineli stvaranju takvog okruženja.
U Srbiji, ova tema je često previđena ili se o njoj govori na marginama društvenih diskursa. Mnogi ljudi nisu svesni razmera problema niti su upoznati sa pojedinačnim sudbinama porodica koje su izgubile svoje novorođenčad. Zbog toga je predstava od velikog značaja; ona ne samo da podiže svest o ovoj temi, već i otvara prostor za diskusiju i razmišljanje o etici i moralnosti u medicini i institucijama koje bi trebalo da štite građane.
Režija Mie Knežević donosi dodatnu dimenziju ovoj drami. Njena sposobnost da stvori emotivno bogate i autentične trenutke na sceni pomaže u prenošenju težine teme. Gledaoci su pozvani da se suoče sa stvarnošću koja je bolna i teška, ali i važna za razumevanje društvenih dinamika u Srbiji.
Jedan od ključnih aspekata predstave je način na koji se prikazuju likovi. Lekari, policajci, ali i roditelji koji su izgubili svoju decu, predstavljeni su kompleksno i višeslojno. Publika ima priliku da razume motive i postupke svakog od njih, što dodatno naglašava moralne dileme sa kojima se suočavaju. Ova duboka analiza likova doprinosi realističnom prikazu situacije i omogućava gledaocima da se povežu sa pričom na emotivnom nivou.
Osim emocionalnog aspekta, predstava se bavi i pravnim i društvenim implikacijama krađe beba. Kako su se ovi događaji dešavali? Ko je bio odgovoran? Ova pitanja su ključna za razumevanje šireg konteksta i društvenih struktura koje omogućavaju ovakve zločine. Kroz dijaloge i zaplete, gledaoci su izazvani da preispitaju svoje stavove o pravu, pravdi i ljudskim pravima.
Tokom predstave, publika se suočava sa različitim emocijama – od besa do tuge, od saosećanja do neverice. Ova emocionalna vožnja pomaže u jačanju poruke drame i podstiče gledaoca na razmišljanje o sopstvenoj ulozi u društvu i odgovornosti prema drugima. U vreme kada se suočavamo sa brojnim društvenim problemima, ovakve predstave služe kao podsetnik na to koliko je važno biti svestan i aktivan član zajednice.
Mia Knežević, kao rediteljka, uspeva da osvetli ovu tamnu stranu ljudske prirode i društvenih institucija, čime poziva na promenu i odgovornost. Ova drama nije samo umetničko delo; ona je poziv na akciju i razmišljanje o stvarima koje su često skrivene ili ignorisane u društvenim diskursima.
Na kraju, drama Đorđa Petrovića, uz režiju Mie Knežević, predstavlja važan doprinos pozorišnoj sceni u Srbiji. Njena snaga leži u sposobnosti da pokrene važne diskusije i da podstakne gledaoca na promišljanje o temama koje su od suštinskog značaja za naše društvo. Ova predstava može postati katalizator za promene i podizanje svesti o pitanjima koja su često previđena, ali koja su od vitalnog značaja za budućnost.
