Srpska pravoslavna crkva danas obeležava dan posvećen Prepodobnom Pimenu Velikom, značajnom svetitelju iz prvih hrišćanskih vremena, poznatom po svojoj mudrosti i izrekama koje su i danas aktuelne. Ovaj svetitelj, poreklom iz Egipta, bio je veliki podvižnik i jedan od najuticajnijih monaha svog vremena.
Pimen je od malih nogu pokazivao sklonosti ka duhovnosti, često posećujući ugledne duhovnike kako bi od njih učio. Njegova potraga za znanjem dovela ga je do svetog Pajsija, gde je, prema rečima starca Pavla, Pimen bio prepoznat kao budući vođa koji će spasti mnoge duše. Ova proročanska izjava naglašava značaj Pimena u duhovnom životu i njegovu ulogu kao vodiča.
Vremenom se Pimen zamonašio, a sa sobom je poveo i svoja dva brata. Njihovo zajedničko monašenje simbolizuje snagu braćstva i zajedništva u veri. Jedan od zanimljivih događaja iz Pimenovog života desio se kada je njegova majka došla da ih poseti. Umesto da je pusti unutra, Pimen ju je pitao da li više želi da ih vidi ovde ili u večnosti. Njena reakcija, koja je bila ispunjena radošću, pokazuje duboku veru i razumevanje vrednosti večnog života.
U manastiru kojim su upravljali braća, njihov životni raspored bio je strogo organizovan. Noću su provodili četiri sata u radu, četiri u spavanju i još četiri u psalmopojanju. Tokom dana, njihovo vreme je bilo podeljeno između rada i molitve, čitanja i pripreme večere, koja je bila jedini obrok u toku 24 sata, obično sastavljen od biljaka. Ovaj način života ukazuje na njihovu posvećenost jednostavnosti i duhovnoj disciplini.
Pimen je često govorio o svom životu u manastiru, naglašavajući važnost zajedništva i skromnosti. „Mi smo jeli to što nam se predlagalo; niko nikad nije rekao: daj meni nešto drugo; ili: ja to neću,“ govorio je, ističući kako su proveli sav svoj život u miru i bezmolviju. Njegova posvećenost monaškom životu i duhovnoj praksi bila je temelj njegovog nasleđa koje i danas inspiriše vernike.
Živeći u petom veku, Pimen je umro u dubokoj starosti, ostavljajući za sobom bogato nasleđe. Njegov život i učenja postali su simbol duhovne snage i izdržljivosti, a njegovo ime i dela se i dalje poštuju u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
U svetlu današnjeg slavlja, episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički podsetio je vernike na važnost individualnog duhovnog puta. Istakao je da svako ima svoj stepen u duhovnom životu i da pobeda u Hristu pripada svima koji iskreno teže životu večnom. Ova poruka ohrabruje vernike da nastave sa svojom potragom za duhovnim ispunjenjem, bez obzira na izazove koje susreću.
Pimenov život i dela takođe su inspirisali mnoge hrišćane kroz vekove. Na grobu apostola počela su se dešavati brojna čudesa, posebno isceljenja bolesnih, što je dovelo do porasta broja hrišćana, ali i izazvalo negodovanje među neznabožcima. Ova dinamika između verovanja i sumnje oslikava trajnu borbu za duhovnu istinu.
Danas, Manastir Vodoča kod Strumice domaćin je trodnevne naučne konferencije koja okuplja episkope, monahe i eminentne bogoslove. Tema konferencije je uloga monaštva kroz vekove i njegovo duhovno nasleđe, koje može biti lek za savremenog čoveka. Ova okupljanja podstiču dijalog o značaju monaških vrednosti u savremenom društvu.
Nakon skoro tri decenije razaranja i stradanja tokom ratova, drevna svetinja ponovo otvara svoja vrata vernicima, simbolizujući vaskrsenje Srpske pravoslavne crkve i jačajući nadu Srba u Slavoniji. Ova obnova predstavlja ne samo fizički povratak, već i duhovno jačanje zajednice i njeno uverenje u snagu vere koja može prevazići sve prepreke.
