Poslednja reč o zakonskom okviru i tačnim rokovima biće poznata nakon usvajanja zakona u Skupštini. Ponovo uvođenje obaveznog vojnog roka u Srbiji je u pripremi, s vojnim rokom od 75 dana i mogućim početkom evidentiranja na jesen. Najave o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka u Srbiji ulaze u fazu prvih konkretnih koraka. Prema dosadašnjim informacijama, vojni rok trajaće 75 dana, a evidentiranje vojnih obveznika moglo bi da počne već na jesen. Prve pozive, prema planu, dobiće mladići rođeni 2006. godine.
Prvi regruti na služenju vojnog roka ne očekuju se pre marta 2027. godine, a najveći deo vojne obuke odvijaće se u kasarnama, uz oko dve nedelje terenskog rada. Pre nego što zaduže uniformu, svi kandidati za obavezno služenje vojnog roka prolaze rigorozan proces selekcije koji ne ostavlja mesta za improvizaciju. Ključni korak tek predstoji – upućivanje zakona u skupštinsku proceduru, nakon čega će biti poznati precizni rokovi i modeli sprovođenja.
Građani imaju različite stavove o ponovnom uvođenju vojnog roka. Anketirani mladići su stava da ih to ne zanima, dok neki podržavaju ovu inicijativu. Jedan od ispitanika ističe da bi svaki mladić trebao da prođe neku vojnu obuku kako bi bio spreman za kritične situacije. U anketi se čuju razna mišljenja, kao što je i stav da 75 dana možda nije dovoljno za obuku, ali da može poslužiti kao početak sticanja osnovnog znanja.
Ministarstvo odbrane najavilo je da će vojnici na služenju vojnog roka biti dužni da održavaju uredan lični izgled. Nošenje minđuša za muškarce nije dozvoljeno, dok je nošenje brade dozvoljeno isključivo vojnim sveštenicima, pod uslovom da ne ometa upotrebu zaštitne opreme. Vojska Srbije razume savremene društvene tokove i potrebe mlađe populacije, te ima fleksibilan pristup kada je reč o postojanju tetovaža i pirsinga, uz uslov da se ne nalaze na licu ili drugim vidljivim delovima tela tokom nošenja uniforme.
Za one koji ulože prigovor savesti, predviđena je mogućnost civilnog služenja u trajanju od oko 150 dana. Civilno služenje podrazumeva angažovanje bez oružja, na logističkim i pomoćnim poslovima – od administracije do održavanja sistema podrške. Vojno-politički analitičar Zoran Dragišić ocenjuje da je redovno služenje vojnog roka važno za bezbednosni koncept države. Prema njegovim rečima, Srbija teško može da odbrani svoju poziciju vojne neutralnosti bez redovnog služenja vojnog roka, što je važno za omasovljavanje oružanih snaga i rezervnih snaga koje vojska mora da ima.
Nadležni navode da se paralelno radi na jačanju logističkih kapaciteta, prilagođavanju kasarni i obezbeđivanju uslova za prijem novih generacija regruta, što uključuje smeštaj, opremu i kadrovsko jačanje sistema obuke. Ove promene dolaze u trenutku kada se Srbija suočava sa sve većim izazovima u oblasti bezbednosti, a ponovno uvođenje vojnog roka može biti ključni faktor u jačanju nacionalne odbrane.
Dok se čeka konačna odluka Skupštine, javnost ostaje podeljena po pitanju ove teme. Mnogi smatraju da je vojnika potrebno obučiti, dok drugi izražavaju sumnju u efikasnost 75 dana obuke. U svakom slučaju, predstojeće promene u vojnim pravilima i obuci mladih ljudi u Srbiji biće od suštinskog značaja za budućnost vojne strukture i nacionalne sigurnosti.
