Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, procenjen broj stanovnika Srbije na 1. januar 2024. godine iznosio je 6.567.783. Ovi podaci otkrivaju zanimljive trendove u demografiji zemlje, uključujući povećanje očekivanog trajanja života i prosečne starosti stanovništva.
Očekivano trajanje života u Srbiji beleži značajan rast. Za žene, ovo trajanje je poraslo sa 75,4 godine u 2004. godini na 78,4 godine u 2024. godini. Slično, očekivano trajanje života za muškarce povećano je sa 69,9 godina na 73,7 godina u istom periodu. Ovaj trend ukazuje na poboljšanje zdravstvenih uslova i kvaliteta života u zemlji, što može biti rezultat boljih zdravstvenih sistema, edukacije o zdravlju i povećanih mera prevencije.
Prosečna starost stanovništva takođe je u porastu. U 2004. godini, prosečna starost iznosila je 40,4 godine, dok je prošle godine dostigla 44 godine. Ovaj porast srednje starosti može se povezati sa smanjenjem nataliteta i starenjem populacije, što predstavlja izazov za budući razvoj zemlje, posebno u kontekstu penzionog sistema i zdravstvenih usluga.
U poslednjih 20 godina, demografski trendovi ukazuju na opadanje broja novorođenih. Broj rođene dece smanjen je sa 78.186 na 60.845, što predstavlja značajan pad i ukazuje na sve manje porodica koje se odlučuju na rađanje dece. Ovaj fenomen može biti povezan sa različitim faktorima, uključujući ekonomske uslove, promene u društvenim normama i stilovima života, kao i sve veću dostupnost obrazovanja i karijernih mogućnosti za žene.
Pored opadanja nataliteta, zabeležen je i pad broja umrlih, koji se smanjio sa 104.320 na 98.230. Ovaj trend može biti rezultat poboljšanja zdravstvenih usluga i boljeg pristupa medicinskoj nezi. Međutim, i dalje ostaje zabrinjavajuće pitanje o starenju populacije i povećanom broju starijih osoba koje zahtevaju posebnu pažnju i resurse.
Još jedan aspekt demografskih promena u Srbiji je opadanje broja zaključenih brakova. U 2004. godini, zaključenih brakova bilo je 42.030, dok se taj broj u 2024. godini smanjio na 30.375. Ovaj trend može biti posledica promenjenih stavova prema braku i porodici, kao i sve veće individualizacije u društvu. Mnogi mladi ljudi se odlučuju da odlože brak ili da se ne venčavaju uopšte, što može imati dugoročne posledice po demografske i društvene strukture.
U svetlu ovih informacija, postavlja se pitanje kako će Srbija odgovoriti na izazove demografskih promena. Povećanje očekivanog trajanja života i prosečne starosti predstavlja prilike za unapređenje zdravstvenih i socijalnih usluga, ali takođe zahteva i prilagođavanje ekonomskih politika kako bi se obezbedila održivost penzionog sistema i drugih socijalnih programa.
Kroz edukaciju o porodici, podršku mladim roditeljima i stvaranje povoljnijeg okruženja za rađanje dece, Srbija može raditi na povećanju nataliteta. Takođe, važno je raditi na jačanju zajednice i podršci porodicama kako bi se stvorila stabilnija i prosperitetnija budućnost za sve građane.
Demografski trendovi u Srbiji otkrivaju složene izazove i prilike koje zahtevaju pažljivu analizu i strategiju. Dok se zemlja suočava sa smanjenjem broja stanovnika i starenjem populacije, važno je da se donesu odluke koje će doprineti održivom razvoju i blagostanju svih građana.
