Sa najnovijim povećanjem penzija od 12,2 odsto, sva prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja su takođe povećana za isti procenat. Prema rečima direktora Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Relje Ognjenovića, najniži iznos penzije za zaposlene i samostalne delatnosti sada iznosi 31.092 dinara, dok je za poljoprivrednike taj iznos 24.443 dinara. Ognjenović je naglasio da je naknada za negu i pomoć drugog lica 37.218 dinara, a visina naknade za pogrebne troškove iznosi 85.686 dinara.
Kada je reč o pomoći penzionerima sa nižim primanjima, Ognjenović je istakao da se penzije smatraju ekonomskom kategorijom i da se svako usklađivanje primenjuje na sve penzije, bez obzira na vrstu prava i visinu penzije. Od 2018. godine, kako bi dodatno zaštitila penzionere sa nižim primanjima, država je uvela poseban vid pomoći – novčani iznos kao uvećanje uz penziju. Svake godine, Vlada Srbije donosi Uredbu o isplati ovog novčanog iznosa za naredni period. Na poslednjoj sednici vlade, koja se održala 18. decembra 2025. godine, doneta je Uredba koja se odnosi na sve penzionere čija visina penzije iznosi do 73.734 dinara.
Što se tiče broja penzionera, Ognjenović je naveo da u bazi fonda trenutno ima 1,66 miliona korisnika. Do 2024. godine, zabeležena je stagnacija i smanjenje broja penzionera, ali je u prethodnoj godini došlo do povećanja od 0,4 odsto, dok je u septembru ove godine zabeležen međugodišnji rast od 0,5 odsto. U strukturi korisnika primećeno je povećanje broja starosnih penzionera, dok je smanjen broj invalidskih i porodičnih penzija, što se smatra pozitivnim trendom.
Ognjenović je istakao da je važno da se poveća broj zaposlenih, jer je trenutno 2,83 miliona obavezno osiguranih lica, što znači da na jednog penzionera dolazi 1,7 zaposlenih. Ovaj odnos je povoljan u poređenju sa državama u regionu. Povećanje broja zaposlenih u odnosu na broj penzionera ima pozitivne implikacije na prihode fonda, jer se učešće prihoda od doprinosa povećava u odnosu na učešće dotacija iz budžeta. Sada dotacije iz budžeta čine 20 odsto, dok je 2012. godine taj procenat iznosio oko 50 odsto rashoda za penzije.
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje se suočava sa izazovima, ali i s pozitivnim trendovima. Povećanje broja zaposlenih i smanjenje broja penzionera koji primaju invalidske i porodične penzije može doprineti stabilizaciji penzionog sistema. U isto vreme, kontinuirana pomoć penzionerima sa nižim primanjima pokazuje posvećenost države da poboljša kvalitet života ove populacije.
U budućnosti, očekuje se dalji rast penzija kako bi se prilagodile inflaciji i rastu životnog standarda. Ognjenović je naglasio da će vlada nastaviti da prati situaciju i donosi odgovarajuće mere kako bi se osiguralo da penzioneri dobiju podršku koja im je potrebna. Pored toga, važan aspekt je i podsticanje zapošljavanja, što će imati direktan uticaj na održivost penzionog sistema u Srbiji.
Na kraju, važno je naglasiti da su penzije ključni deo socijalne zaštite i da njihov rast direktno utiče na standard života mnogih građana. U svetlu trenutnih ekonomskih izazova, prilagođavanje penzija i pružanje dodatne pomoći penzionerima može doprineti smanjenju siromaštva i poboljšanju kvaliteta života starijih osoba u Srbiji.
