Američki tim naučnika nedavno je objavio istraživanje koje ukazuje na to da su rani srodnici ljudi mogli da hodaju na dve noge čak pre sedam miliona godina. Ova otkrića se temelje na analizi kostiju pračoveka poznatog kao Sahelantropus čadenzis, koji je najstariji poznati hominin i živeo je pre otprilike 6,7 do 7,2 miliona godina. Ova vrsta je prvi put otkrivena 2001. godine u pustinji Đurab u Čadu, gde su pronađeni fosili koji sugerišu da je ovaj predčovek mogao da se kreće uspravno.
Analiza kostiju Sahelantropusa pokazuje da on ima relativno dugu butnu kost u odnosu na podlakticu, što je karakteristika koja se povezuje sa dvonožnim hodom. Takođe, naučnici su pronašli specifičnu izbočinu na butnoj kosti koja se javlja isključivo kod hominina koji hodaju uspravno. Ova otkrića su potvrdila prethodna saznanja o sposobnosti ovog pračoveka da hoda na dve noge.
Godine 2022, tim naučnika iz Francuske i Čada objavio je rezultate istraživanja koja su uključivala analizu dva podlaktna i jednog butnog kostura. Iako je oblik butne kosti sugerisao da se Sahelantropus obično kretao po tlu, postojale su i sumnje o njegovoj sposobnosti da se penje po drveću. Neki su naučnici isticali sličnosti između kostiju nogu ovog predčoveka i kostiju šimpanzi, što je dovelo do preispitivanja prvobitne interpretacije.
Tim istraživača predvođen Skotom A. Vilijamsom sa Univerziteta u Njujorku ponovo je analizirao kosti i došao do zaključka da, iako su kosti udova po veličini i obliku slične šimpanzama, njihov odnos je bliži homininima. Ovo je dodatno osnažilo teoriju da je Sahelantropus čadenzis mogao hodati na dve noge, ali i da je bio sposoban za kretanje četvoronoške.
Jedna od ključnih karakteristika koje su istraživači identifikovali je relativna dužina butne kosti u odnosu na podlakticu, što ukazuje na uspravan hod. Pored toga, izbočina na butnoj kosti koju su pronašli sugeriše sličnu funkciju kuka i kolena kod Sahelantropusa. Ove karakteristike su važne jer ukazuju na evolucijske promene koje su se dogodile tokom vremena.
Naučnici naglašavaju da je evolucija uspravnog hoda proces koji se odvijao postepeno. Sahelantropus čadenzis je verovatno koristio kombinaciju hodanja na dve noge i četvoronoškog kretanja po drveću. Međutim, još uvek nije jasno da li je ova vrsta bila direktni predak modernog čoveka ili je pripadala bočnoj evolutivnoj grani.
Ova istraživanja doprinose razumevanju evolucije i razvoja ljudske vrste, ukazujući na to kako su naši rani preci mogli da se prilagode različitim životnim uslovima. Uloga uspravnog hoda u evoluciji hominina je ključna, jer je omogućila veću slobodu kretanja, kao i promene u načinu ishrane i društvenoj organizaciji.
Fosili kao što su oni Sahelantropusa čadenzisa pružaju važne informacije o tome kako su se ljudski preci razlikovali od drugih primata. Ova otkrića pokreću nova pitanja o adaptivnim strategijama naših ranih srodnika i njihovim interakcijama sa okruženjem. Mogućnost uspravnog hoda nije samo fizička karakteristika; ona je oblikovala način života i evoluciju ljudske vrste tokom miliona godina.
U svetlu ovih saznanja, naučnici nastavljaju da istražuju fosile i analize kako bi bolje razumeli našu evolucijsku prošlost i kako su se naši preci prilagodili promenama u okolini. Ova istraživanja su ključna za razumevanje ne samo naše biološke evolucije, već i kulturnih i društvenih aspekata koji su oblikovali ljudsku civilizaciju.
