Anđelko Aćimović, otac ubijene Angeline Aćimović, koja je bila jedna od devetoro dece stradalih u masakru u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar”, otkrio je u podkastu „Beležnica duše” da se priprema dokumentarno-igrani film o ovoj tragediji. Ovaj događaj je ostavio dubok ožiljak na srpskom društvu, a informacije koje je Aćimović dobio ukazuju na to da se kasting za glumce već održao i da se film aktivno razvija.
Aćimović smatra da postoji ozbiljna namera da se dečak ubica izvuče iz ustanove u kojoj je trenutno smešten. Njegovo uverenje je da iza ovih pokušaja stoji profit, jer bi se tragedija mogla pretvoriti u veliki novac. „On je tamo najbezbedniji i najzaštićeniji, ali cilj je da se ova tragedija pretoči u komercijalni uspeh,” rekao je Aćimović. Prema njegovim saznanjima, ako bi se dečak uspeo izmestiti, odmah bi bio prebačen na Zapad, gde se već priprema teren za ekranizaciju.
Aćimović se osvrnuo na bolne trenutke koje je proveo sa svojom ćerkom Angelinom. Ona je bila uzor generaciji, vedra, talentovana i puna ljubavi. Njihov poslednji susret, kako kaže, urezao mu se u dušu i svakodnevno ga proživljava iznova. Ovaj emotivni teret ga prati, a on se neprestano bori za istinu o tragediji koja je zauvek promenila Srbiju.
Otac ubijene devojčice takođe tvrdi da zna ko i kako pokušava da izvede dečaka ubicu iz klinike, ističući da postoje konkretni pokušaji da se prikrije istina i preusmeri pažnja javnosti. On smatra da je najodgovornija osoba za to što je jedan maloletnik postao ubica. Njegova borba nije samo za pravdu za svoju ćerku, već i za razumevanje šire konteksta i uzroka ovakvih tragedija.
U podkastu „Beležnica duše”, koji je dostupan na YouTube kanalu Srbija Danas, Aćimović deli svoju potresnu ispovest i bol koji svakodnevno nosi. Njegova reči odražavaju duboku tugu i gubitak, ali i odlučnost da se istina čuje. U svetu koji često gubi iz vida ljudske tragedije, Aćimović se bori da se ne zaboravi ono što se dogodilo, kako bi se sprečilo da se ovakve stvari ponavljaju.
Film koji se priprema o ovom masakru može izazvati različite reakcije u društvu. Dok neki smatraju da bi to moglo doneti svest o problemima u društvu, drugi se plaše da bi se tragedija mogla iskoristiti za profit i senzacionalizam. Aćimović se nada da će film, ako se već snima, biti način da se poštuje sećanje na žrtve i da se pruži dublje razumevanje uzroka nasilja među mladima.
U ovom trenutku, dok se priprema dokumentarno-igrani film, važno je postaviti pitanja o tome kako se društvo nosi sa tragedijama, kako se obeležavaju žrtve i kako se prevazilaze traume koje ostavljaju ovakvi događaji. Aćimović se nada da će razgovor o ovim pitanjima doprineti boljoj budućnosti, gde će se raditi na prevenciji nasilja i zaštiti dece.
Izjava Anđelka Aćimovića može poslužiti kao poziv na akciju za društvo u celini. Umesto da se tragedije tretiraju kao prolazne vesti, on naglašava potrebu za dubokim razumevanjem i empatijom. Njegova borba nije samo lična, već postaje simbol šire borbe protiv nasilja i za pravdu u društvu.
U zaključku, ovaj podkast i Aćimovićeva ispovest podsećaju nas na to koliko su bolne posledice nasilja, ali i na važnost istine i pravde u procesu ozdravljenja društva.
