Termin „pripravnik“ se najčešće koristi za osobu koja je završila formalno obrazovanje, ali nema radno iskustvo i prvi put započinje rad u svojoj struci. U vezi sa pitanjem da li se pripravnički staž računa u radni staž, važno je napraviti razliku između tri oblika angažovanja: pripravnika, volontera i lica koja su angažovana po ugovoru o stručnom osposobljavanju i usavršavanju.
Prema Zakonu o radu, status pripravnika je jasno definisan. Pripravnik je lice u radnom odnosu, dok volonteri i oni sa ugovorom o stručnom osposobljavanju nemaju isti status. Član 47. Zakona o radu propisuje da poslodavac može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put započinje rad u svojstvu pripravnika, ukoliko je pripravnički staž zakonom ili pravilnikom definisan kao uslov za rad na tim poslovima.
Pripravnici su angažovani radi sticanja praktičnog iskustva koje dopunjuje znanje stečeno obrazovanjem. Ugovor se potpisuje sa licem koje nema radno iskustvo ili ima iskustvo koje ne odgovara traženom stepenu obrazovanja. Na primer, za medicinske tehničare je potrebno odraditi pripravnički staž od šest meseci uz diplomu srednje medicinske škole, kao i položiti stručni ispit.
Pripravnički staž traje najduže godinu dana, osim ako poseban zakon ne odredi drugačije. Tokom pripravničkog staža, pripravnici imaju pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa. Ovo uključuje obavezno plaćanje doprinosa za socijalno osiguranje, što znači da se tokom staža stiče i penzijski staž.
U državnim organima, status pripravnika takođe je regulisan posebnim zakonom. Pripravnici se primaju u radni odnos na određeno vreme, pri čemu pripravnički staž za srednju školsku spremu traje šest meseci, dok za višu ili visoku stručnu spremu traje 12 meseci. Pripravnici u državnim organima imaju pravo na zaradu i plaćene doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, čime se takođe stiče radni staž.
Međutim, Zakon o radnim odnosima u državnim organima omogućava i prijem pripravnika volontera koji ne primaju platu, niti im se plaćaju doprinosi. Ova angažovanja se ne smatraju radnim odnosom i ne omogućavaju sticanje penzijskog staža.
Postoje i ugovori o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, koji se ne smatraju radnim odnosima. Ugovor o stručnom osposobljavanju se zaključuje radi obavljanja pripravničkog staža, ali bez obavezne isplate zarade. Ugovor o stručnom usavršavanju se koristi za sticanje specijalizovanih znanja i sposobnosti.
Lica koja su angažovana na osnovu stručnog osposobljavanja ili usavršavanja nemaju garantovano pravo na zaradu, iako poslodavac može obezbediti neku vrstu naknade. Ako naknada nije predviđena, plaća se samo doprinos za slučaj invalidnosti i doprinos za zdravstveno osiguranje.
Pripravnički staž se računa u radni staž samo kada je zasnovan radni odnos u svojstvu pripravnika, što uključuje pravo na zaradu i uplatu punih doprinosa. Lica angažovana kroz stručno osposobljavanje ili volonterski rad ne stiču penzijski staž, osim ako im nije ugovorena naknada na koju se plaćaju puni doprinosi.
Na osnovu svega navedenog, može se zaključiti da je status pripravnika važan aspekt radnog zakonodavstva, jer donosi određena prava i obaveze kako za poslodavce, tako i za pripravnike, čime se olakšava prelazak iz obrazovanja u radni svet.
