Na društvenim mrežama, posebno na platformi „Iks“, pojavila se rasprava između grupacije poznate kao „FTN se budi“ i novinara sa N1 koji su izveštavali o nedavnom skupu blokadera. Kritike su se fokusirale na kvalitet izveštavanja, kao i na način na koji su snimljeni i predstavljeni govori učesnika skupa. Članovi grupe su izrazili nezadovoljstvo zbog toga što su smatrali da je dnevnik N1 bio „sramotan“ i da su prioriteti u izveštavanju bili pogrešno postavljeni.
U postu koji je izazvao brojne reakcije, grupacija „FTN se budi“ je istakla da niko nije bio povređen tokom skupa, ali su se zamerali na način na koji je medij izveštavao o događaju. „Niko nije udaren, rečena je istina. Dnevnik je bio sramotan. Od načina kako su poslagani prioriteti, do kvaliteta snimljenih kadrova skupa, izbora ključnih delova govora učesnika… Nismo mi jednom hvalili N1 javno, tako da…“ naveli su u svom saopštenju.
Reakcija sa strane govornika na skupu bila je brza. Blokaderka je oštro odgovorila na kritike, objašnjavajući da će ubuduće kontaktirati administratore stranice kako bi saznala koji delovi govora su „ok“ da budu isečeni za izveštavanje. U njenom komentaru se može primetiti i sarkazam prema snimateljima N1, sugerišući da su možda snimali lošije u poređenju sa RTS-om, koji je, prema njenom mišljenju, pružio bolji prikaz događaja.
Ova situacija ukazuje na sve veću tenziju između medija i aktivista, posebno u kontekstu gde se često preispituje objektivnost izveštavanja i način na koji se predstavljaju različiti događaji. Mnogi smatraju da je kritika upućena N1 više odraz frustracije zbog načina na koji se njihova borba i poruke interpretiraju u javnosti. U tom smislu, sukobi na društvenim mrežama postaju neizbežan deo savremene komunikacije, gde se svaka strana trudi da predstavi svoj narativ.
Na društvenim mrežama, ovakve rasprave često dobijaju veliki značaj, jer utiču na javno mnjenje i oblikuju percepciju o važnim pitanjima. U ovom slučaju, sukob između blokadera i novinara može se posmatrati kao deo šireg fenomena gde se aktivizam sve više prepliće s medijskim izveštavanjem.
Izveštavanje o ovakvim događajima dovodi do pitanja o odgovornosti medija i njihovoj ulozi u oblikovanju diskursa. Kritičari tvrde da bi mediji trebali biti objektivni i prenositi činjenice bez pristrasnosti, dok s druge strane aktivisti često smatraju da je važno da njihova poruka bude prenesena na način koji odgovara njihovim vrednostima i ciljevima.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se razlike u percepciji događaja ne mogu lako prevazići, jer svaka strana ima svoje interese i ciljeve. Takođe, komunikacija putem društvenih mreža često dovodi do polarizacije, gde se glasovi jedne strane pojačavaju, dok se drugi marginalizuju.
S obzirom na sve veći uticaj društvenih mreža na javno mnjenje, jasno je da će ovakve rasprave nastaviti da se javljaju i u budućnosti. Sve više ljudi koristi ove platforme kako bi izrazilo svoje stavove i kritike, što može dovesti do novih sukoba, ali i do mogućnosti za dijalog i razumevanje. U svakom slučaju, situacija sa blokaderima i N1 ukazuje na složenost odnosa između medija i aktivizma u savremenom društvu, kao i na izazove koje ova dinamika donosi.
