Među predlozima izmene Zakona o radu u Hrvatskoj, najvažnija tema su fleksibilniji ugovori o radu na neodređeno vreme. Ova promena ima za cilj uspostavljanje liberalnijih uslova koji bi omogućili lakše otkazivanje ugovora o radu. Ministar rada Josip Aladrović je najavio da će se dodatno modernizovati odredbe o radu od kuće ili na daljinu, kao i povećati mogućnost dopunskog rada. Sindikati i poslodavci su već izrazili svoje želje i očekivanja od ovih izmena.
Jedno od ključnih pitanja vezanih za otpuštanje radnika jeste smanjenje broja novih ugovora na određeno vreme. Ministarstvo rada i poslodavci smatraju da bi fleksibilniji ugovori mogli doprineti ovom cilju. U poslednjih nekoliko godina, ugovori na određeno vreme postali su u Hrvatskoj pravilo, dok prema Zakonu o radu (ZOR) treba da budu izuzetak.
U vezi s radom na daljinu, očekuje se zadržavanje postojećeg člana o „radu na izdvojenom mestu rada“ uz uvođenje novog – rada na daljinu, koji bi imao dva režima: privremeni i stalni rad na daljinu. Privremeni rad na daljinu bi omogućio radnicima da povremeno rade izvan prostorija firme, dok bi za stalni rad na daljinu predložili neoporezivu naknadu za troškove koje radnik ima u svojim prostorijama.
Evidencija radnog vremena bi se takođe pojednostavila, što uključuje prekovremeni rad. Predloženo je uvođenje mogućnosti definisanja paušalnog prekovremenog rada za određene kategorije radnika, posebno onih koji rade u fleksibilnom režimu. Takođe bi se proširio krug osoba koje samostalno određuju svoje radno vreme, a odredbe o godišnjim odmorima bi se pojednostavile, posebno u vezi s planiranjem, korišćenjem i plaćanjem godišnjeg odmora.
Hrvatska udruga poslodavaca (HUP) predlaže izmene člana 95. Zakona o radu, koji bi definisao „čekanje na rad“ u vanrednim okolnostima, kao što je pandemija. Ovaj predlog uključuje osnovicu za izračunavanje naknade za „čekanje na rad“, koja bi bila identična naknadi za nezaposlene i isplaćivala bi se iz državnog budžeta, bez opterećenja za poslodavca. Radnik bi formalno ostao u radnom odnosu do isteka vanrednih okolnosti.
Osim toga, poslodavci predlažu da ih država oslobodi doprinosa za zdravstveno i penzijsko osiguranje tokom perioda „čekanja“, kako bi se amortizovali troškovi i sačuvalo radno mesto. Ove izmene bi mogle značajno uticati na tržište rada i položaj radnika u Hrvatskoj.
S obzirom na trenutne ekonomske izazove, kao što su inflacija i globalne krize, ove izmene Zakona o radu dolaze u pravom trenutku kako bi se prilagodili novim okolnostima. Fleksibilnost u radnim odnosima može doneti koristi i poslodavcima i radnicima, omogućavajući bolju adaptaciju na promene.
Uprkos tome, postavlja se pitanje kako će ove izmene uticati na prava radnika i njihovu sigurnost. Sindikati su već izrazili zabrinutost da bi veća fleksibilnost mogla dovesti do slabijeg položaja radnika. Stoga je važno da se nađu rešenja koja će obezbediti ravnotežu između interesa poslodavaca i prava radnika.
Za kraj, predstojeće izmene Zakona o radu u Hrvatskoj predstavljaju značajan korak u prilagođavanju tržišta rada savremenim uslovima. Fleksibilniji ugovori, rad na daljinu i pojednostavljena evidencija radnog vremena su samo neki od predloga koji mogu doneti pozitivne promene. Međutim, važno je da se osigura da prava radnika ostanu zaštićena, kako bi se izbegle potencijalne zloupotrebe i očuvala radna mesta u izazovnim vremenima.
