Trampova administracija je donela odluku o povlačenju ili obustavi finansiranja 31 međunarodne institucije pod okriljem Ujedinjenih nacija (UN), što uključuje i organizacije koje direktno utiču na situaciju na Zapadnom Balkanu, Srbiju i Srbe. Među ovim institucijama su Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove (IRMCT), koji nasleđuje Haški tribunal (ICTY), Savet za ljudska prava UN (UNHRC) i UNCTAD, telo zaduženo za trgovinu i razvoj. Ova odluka je deo šireg paketa koji obuhvata ukupno 66 međunarodnih tela.
Analitičari dele mišljenja o ovom potezu. Dok neki smatraju da bi povlačenje američkih sredstava moglo dovesti do oslobađanja srpskih zatvorenika, drugi upozoravaju na moguće negativne posledice. Naime, postoji bojazan da bi bez američkih finansija, zatvorenici mogli ostati zaboravljeni, nemajući više kome da se žale na tretman ili da traže uslovni otpust. Pitanje sudbine ogromnog arhiva Haškog tribunala, koji sadrži ključne dokumente za budućnost, takođe ostaje otvoreno.
Živadin Jovanović, bivši ministar inostranih poslova i diplomata, ukazuje na to da su mnogi osuđenici u Haškom tribunalu zapravo žrtve političkih intriga, a ne pravde. On naglašava da su ti ljudi tamo kako bi se opravdala NATO agresija na Srbiju i da su njihova suđenja više politička nego pravna. Jovanović dodaje da bi povlačenje SAD iz Haškog mehanizma moglo uticati i na suđenja optuženim Albancima za zločine protiv Srba na Kosovu, jer će njihov američki lobi verovatno raditi još intenzivnije.
Povlačenje SAD iz međunarodnih organizacija, kako Jovanović ističe, može imati ozbiljne posledice po globalni poredak. Trampova administracija se može činiti kao da se povlači iz međunarodnih obaveza, ali Jovanović veruje da će SAD nastaviti da deluju kroz druge oblike angažovanja. On smatra da će američka politika ostati dominantna i da će se pokušati održati globalno vođstvo, čak i ako se formalno povuku iz određenih institucija.
Iako je jasno da SAD više neće biti glavni finansijer, postavlja se pitanje legitimnosti Haškog tribunala i njegovog naslednika. Jovanović ukazuje na to da je tribunal osnovan u neskladu sa Povelјom UN, a pitanje njegovog legitimiteta se ne postavlja. On upozorava da povlačenje SAD može otvoriti vrata za još veći haos u međunarodnim odnosima.
Jedna od ključnih tačaka Jovanovićevog izlaganja je to da se međunarodni sistem suočava sa ozbiljnim izazovima, jer najmoćnije zemlje često krše pravila, dok ostatak sveta i dalje nastoji da ih poštuje. Ovaj nesrazmer izaziva zabrinutost i može dovesti do destabilizacije globalnog poretka.
Na kraju, Jovanović naglašava potrebu za borbom za međunarodne principe i prava, ističući da se nikada ne sme odustati od pravde i istine. U svetlu ovih događaja, ostaje otvoreno pitanje kako će se međunarodna zajednica prilagoditi novoj situaciji i kakve će biti reakcije na američko povlačenje iz ključnih institucija.
Kao zaključak, Jovanović poručuje da je potrebna aktivna borba protiv defetizma i da se nada da će svet pronaći način da se nosi sa novim izazovima, kako bi se izbegao potpuni haos. U tom kontekstu, poziva na očuvanje međunarodnog prava i na kontinuirano delovanje u cilju postizanja pravde.
